Postoji sasvim logičan razlog zašto su ljudi koje smatramo najboljim ili veoma bliskim prijateljima, uglavnom oni koje znamo još iz detinjstva...
Kroz život upoznamo ko zna koliko ljudi i neki od njih nam postanu prijatelji. Sa nekima se družimo određen vremenski period, shvatimo da ipak nismo na "istim talasnim dužinama" i nastavimo svako svojim putem, bez svađe ili bilo čega neprijatnog. Međutim, samo nekolicinu njih zapravo možemo da nazovemo bliskim ili najboljim prijateljima, a to su najčešće ljudi koje znamo iz detinjstva ili barem nekoliko godina.
Sudeći prema novoj studiji, vreme je ključna stvar za prijateljstvo. Drugim rečima, što više vremena provodite sa nkim, to su veće šanse da sa tom osobom razvijete blizak odnos.
Autor studije Džefri Hol, profesor komunikacija na Univerzitetu u Kanzasu, bio je motivisan da istraži "dubine" prijateljstva i šta je to zapravo potrebno za blisko prijateljstvo, nakon što je psiholog Robin Danbar objavio studiju u kojoj tvrdi da postoje "krugovi" prijateljstva.
On je tvrdio da većina ljudi prijatelje može da podeli u sledeće kategorije: poznanici, povremeni prijatelji, prijatelji i dobri prijatelji. Danbar je takođe teoretisao o tome da većina u svom životu ima samo petoro bliskih ljudi, oko 15 dobrih prijatelja, dok poznanika ima oko 150.
Hol je sproveo dve odvojene studije kako bi ispitao ove "krugove" ili slojeve prijateljstva, a posebno ga je zanimalo koliko sati treba da provedemo sa nekim da bismo postali bliski prijatelji.
U prvoj studiji, istraživao je 355 odraslih ljudi koji su se nedavno preselili u neki novi kraj i pitao ih da identifikiju nekoga koga su skoro upoznali, a za kojeg nisu romantično zainteresovani.
Svaki učesnik je morao da ispriča kako je upoznao tu osobu, koliko su vremena proveli zajedno i da klasifikuje njihovi „nivo“ prijateljstva nakon dužeg vremenskog perioda, na skali od poznanika do najboljeg prijatelja.
U sledećoj studiji, Hol je pitao 112 studenata koji su tek upisali koledž da navedu imena dvoje ljudi koje su tek upoznali i pratio je kako su se ta poznanstva razvijala narednih devet nedelja.
Nakon pažljive i detaljne analize, Hol je otkrio da je bilo potrebno oko 200 sati da bi te osobe dostigle status najbolje prijatelja, a nakon 50 sati zajedničkog vremena su "prebačeni" iz kruga poznanika u povremene prijatelje. Da bi došli do sledećeg kruga prijatelja trebalo je oko 90 sati.
On, međutim, dodaje da to nikako ne znači da je tih 200 sati automatski dovoljno da sa nekim postanete najbolji prijatelj - važnije je koliko kvalitetno provodite vreme.
"Kada vreme provodite šaleći se, razgovarajući o bitnim stvarima, upoznajući jedno drugo, sve te vrste komunikacije doprinose bržem razvoju prijateljstva", smatra Hol.
Razgovor o tome kakav ste imali dan, na primer, jedan je od načina kojim se napreduje ka prijateljstvu.
Suprotan efekat, međutim, može da se vidi među radnim kolegama, koji zajedno mogu da provedu i više od 200 sati, a da opet ostanu na nivou poznanika.
"Ako ste svakodnevno na 'zdravo-zdravo', osnovnom nivou komunikacije, teško da to može da dovede do bliskog prijateljstva, bez obzira na to koliko vremena provedete zajedno. Razlog za to može da bude i da vam se jednostavno ne sviđa ta osoba", kaže on.
Drugim rečima, u prijateljstvo morate da uložite svoje vreme.
"Jasno je da većina odraslih smatra da nema dovoljno vremena, ali ovi međuljudski odnosi se neće razviti samo zato što to želite. Morate da provedete vreme sa ljudima".
