Zvanični predsednik Venecuele, Nikolas Maduro, dobio je ponudu od samoproglašenog i od SAD podržanog "tehničkog predsednika" Huana Guaida - amnestiju. Rusi ne daju da smena prođe u SB UN.
Maduru se nudimogućnost amnestije ukoliko se dobrovoljno povuče sa svoje pozicije. Ali, stvari na terenu su drugačije, nasuprot željama SAD i njihovih partnera u obe Amerike i EU.
Maduro i dalje ima ključnu podršku vojske, a međunarodna zajednica nema jedinstven stav o tome koga da podrži, navodi BBC.
Venecuela: Vojska lojalna Maduru, ne priznaje Guaida
Predsednik Nikolas Maduro rekao je večeras da "uvek postoje kanali komunikacije sa opozicijom" i da je on spreman da se sastane sa šefom Kongresa Huanom Guaidom.
Komentarišući medijske izveštaje o događajima u Venecueli Maduro je rekao da dominantne globalne medijske kuće prikazuju izvrnutu sliku i njega i države, a sve zarad interesa Vašingtona.
Maduro je istakao da SAD pokušavaju da sprovedu svoje imperijalističke ciljeve i da se on tome protivi, te da je zato prekinuo diplomatske veze sa Vašingtonom.
On je večeras na konferenciji za novinare u predsedničkoj palati u Karakasu rekao da će drugi odnosi sa SAD, kao što su trgovinski, nastaviti da napreduju, preneo je "Sputnjik".
Predsednik nacionalne skupštine Venecuele, Guaido, koji se proglasio predsednikom u sredu uživa podršku SAD, Kanade, Britanije kao i više od deset zemalja latinske Amerike. Uz upozorenje da podrška Guaidu krši međunarodno pravo i vodi krvoproliću, Madura podržava Rusija, kao i Kina, Meksiko i Turska.
Zbog veoma brzog razvoja situacije i masovnih protesta protiv Madura, američki državni sekretar Majk Pompeo zatražio je hitnu sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u subotu, dok su članice Organizacije američkih država (OAS) opisale vladu Madura kao "moralno bankrotiranu" i "nedemokratsku do srži", prenosi britanski javni servis.
Bela kuća nije sedela skrštenih ruku i saopštila je da planira da nađe načine da ukine sve prihode Maduru, dok je jasno dala do znanja da će pronaći način da finansira Guaida, koji je trenutno na nepoznatoj lokaciji.
Od šefice za ljudska prava UN, Mišel Bašele, danas je stiglo upozorenje da bi situacija u Venecueli "mogla da se otme kontroli, uz katastrofalne posledice'.
Nevladina organizacija, Opservatorija za društvene konflikte, sa sedištem u Karakasu, saopštila je da je najmanje 26 osoba ubijeno tokom masovnih protesta ove nedelje.
Ona je pozvala na istragu u navode da su Oružane snage Venecuele koristile prekomernu silu protiv demonstranata koji su na ulicama od Guaidovog proglasa.
Guaido je u više navrata optužio Madura da je "uzurpirao" pozicije moći, a tereti ga, kao i dobar deo međunarodne zajednice, da je krađom na prethodnim izborima sačuvao svoju predsedničku fotelju.
"Niko ne želi da živi ovavko, kakva god im je politika. Ljudi nemaju pijaće vode po pet, šest meseci, nemaju lekova, nemaju dovoljno novca za hranu", rekao je Guaido za "Fajnenšel tajms".
On se u tom razgovoru pozvao na Čile, rekavši da je sličan potez - kao njegova ponuda amnestije Maduru - dovela do demokratske tranzicije u toj zemlji.
"Amnestija je na talonu za one koji su spremni da povrate ustavni poredal", poručio je Guaido, prenosi BBC.
I "Kasandra" u revoluciji u Venecueli!
Masovni protesti u Venecueli nisu prvi svoje vrste otkad se Maduro nalazi na čelu države od 2013. godine. Uprkos činjenici da Venecuela ima najveće dokazane rezerve nafte na svetu, ekonomija države je u kolapsu već godinama, navodi BBC.
Venecuela: Dva predsjednika, prekid sa SAD, mrtvi...
Industrija je osakaćena zbog lošeg vođenja, a prihodi od nafte su desetkovani. Hiperinflacija i nestašice hrane i lekova bacile su stanovništvo na kolena, a milioni su bili prisiljeni da zbog toga napuste Venecuelu, navodi BBC.
Madurove mandate prate neprestane optužbe o korupciji, a u novembru je bivši ministar finansija Venecuele Alehandro Andrade osuđen na deset godina zatvora zbog pranja novca.
Maduro je suočen kako sa domaćim, tako i sa stranim kritičarima i zbog mnogih optužbi o kršenju ljudskih prava.
SAD su u prethodne dve godine Venecueli uveli pregršt sankcija, neke od kojih su usmerene prema Madurovim poverenicima, dok druge ograničavaju pristup Venecuele stranim tržištima.
Analitičari smatraju da bi okršaj oko diplomatskog osoblja mogao da dovede administraciju američkog predsednika Donalda Trampa do tačke u kojoj bi konačno uvela sankcije protiv izvoza venecuelanske nafte, što je ključni deo prihoda.
S druge strane, pojedini analitičari smatraju da bi takve sankcije imale "ograničen efekat" na Madurovu vladu i da bi one preusmerile izvoz na Kinu i Rusiju, a SAD optuže za pogoršanje stanja.