Nemačka kancelarka Angela Merkel, koju kod kuće prozivaju što se danas našla u Parizu "s pobednicima", uputila je apel za uspostavljanje mira i stabilnosti u svetu.
Stotinu godina nakon što je Nemačka poražena u Velikom ratu, na velikoj proslavi njegovog okončanja našla se i predstavnicia Nemačke. Kod kuće su zbog toga usledile prozivke krajnje desnice, ali im je kancelarka Merkel iz Pariza argumentovano "zapušila usta".
Merkel kaže da se "ne može jednostavno stajati i gledati" dok je širom sveta sve više sukoba, prenosi AP.
Govoreći na Pariskom mirovnom forumu, Merkel je osudila "nacionalnu silovitost i vojnu aroganciju" koji su doveli do "besmislenog krvoprolića" u dva svetska rata.
PARIZ CENTAR SVETA: Vek od Velikog rata (FOTO)
"Ne može se mir uzimati zdravo za gotovo, moramo da radimo za njega", rekla je Merkel.
Merkel je upozorila da "nedostatak komunikacije i nespremnosti kompromisa" mogu imati opasne posledice, aludirajući time na politiku američkog predsednika Donalda Trampa "Amerika pre svega", ukazuje AP.
Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron, organizuju trodnevni mirovni forum sa ciljem jačanja multilateralizma, koristeći pomirenje svoje dve zemlje kao primer za ceo svet.
Pre ovog govora kancelarke, iz Nemačke su stigle prozivke što uopšte boravi u Parizu "jer je to događaj za pobednike", kako je to formulisao lider partije krajnje desnice Alternativa za Nemačku, Aleksander Gauland.
Šta je Tramp rekao Vučiću, a šta Tačiju
"Ne možemo stavljati sebe u istorijsku situaciju koja jasno favorizuje pobednika i koračati uz francuskog predsednika Emanuela Makrona do Trijumfalne kapije", rekao je Gauland.
Ekstremna desnica ponovo je "promašila poentu" jer očigledno nije shvatila zašto su Makron i Merkelova juče otkrili ploču pomirenja nedaleko od šume Kompijen, gde je potpisano primirje kojim je okončan Prvi svetski rat (i gde je Hitler naterao Francuze da potpišu kapitulaciju u Drugom).
Nemačke desničare i neonaciste mora da boli i što je nova ploča postavljena pored stare, iz Prvog svetskog rata, na kojoj piše "Kriminalni ponos nemačke imperije umro je ovde 11. novembra 1918. godine i uništio ga je slobodni narod kojeg su hteli da porobe".