Posle dve godine od neuspelog puča, ukinuto je vanredno stanje u Turskoj. Dojče vele daje pregled šta se sve u tom periodu dogodilo, i kakve su opšte posledice po Tursku i njenu evropsku perspektivu. EU "pozdravlja, ali...".
Nakon pokušaja puča u julu 2016. godine, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan uveo je oštre mere i dve godine je u Turskoj na snazi bilo vanredno stanje, a "Dojče vele" (DW) navodi da je vanredno stanje sada ukinuto i postavlja pitanje da li to znači da će sada biti bolje?
DW prvo podseća da je nakon pokušaja državnog udara 15. jula 2016. godine, turska vlada saopštila da su za pokušaj izvođenja puča odgovorni članovi pokreta imama u dobrovoljnom izgnanstvu u SAD, Fetulaha Gulena. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan okarakterisao je pokret svog nekadašnjeg bliskog saradnika kao terorističku organizaciju i uveo tromesečno vanredno stanje kako bi mogao da pokrene akciju protiv pripadnika tog pokreta.
Vlada je zbog toga mogla da upravlja uz pomoć dekreta. Njima su u državne institucije uvedena nova pravila. Zbog masovnog otpuštanja zaposlenih u javnim službama i masovnih hapšenja, opozicija je vanredno stanje okarakterisala kao "civilni puč i lov na veštice". Opozicija je bezuspešno tražila ukidanje vanrednog stanja - ono je produžavano sedam puta.
Za vreme vanrednog stanja ukupno su izdata 32 dekreta. Prema zvaničnim podacima privedeno je 160.000 ljudi, a uhapšeno 70.000 - među njima i novinari, borci za zaštitu ljudskih prava i opozicioni političari. Protiv 155.000 ljudi pokrenuta je istraga zbog "članstva u terorističkoj organizaciji".
U toku vanrednog stanja izdat je i dekret kojim se boravak u istražnom zatvoru produžava na 30 dana. Ta praksa se primenjivala do kraja 2016. Tek nakon što je početkom 2017. godine stiglo upozorenje Saveta Evrope, boravak u istražnom zatvoru smanjen je na 14 dana.
DW podseća da je za vreme dvogodišnjeg trajanja vanrednog stanja, prema navodima Ministarstva unutrašnjih poslova Turske, 121.311 osoba dobila je otkaz u javnoj službi. Sa univerziteta je otpušteno 7.000 ljudi, od čega 5.700 akademskih radnika. Zatvorene su i škole, odnosno privatne obrazovne ustanove za koje se sumnjalo da su u vezi s Gulenovim pokretom.
Osim toga, mere nisu preduzimane samo protiv Gulenovih sledbenika, već i protiv drugih opozicionih snaga. Tako je npr. u područjima u kojim žive Kurdi, smenjeno skoro 100 gradonačelnika i uvedena prinudna uprava. Veliki broj kurdskih političara je uhapšen. Međunarodne organizacije kao što su UN ili Savet Evrope kritikovale su tursku vladu i ocenile da se radi o "alarmantnom razvoju događaja".
DW navodi da je dekretima koji su izdati tokom vanrednog stanje zatvoreno 70 novina, 20 časopisa, 34 radio-stanice, 33 TV-stanice i 30 izdavačkih kuća. Istrage protiv predstavnika medija i hapšenja novinara zbog "propagande kojom podržavaju terorizam" ili "vređanja predsednika države" pomno prate organizacije, kako u Turskoj, tako i u inostranstvu.
Doživotni zatvor za 104 turska vojnika
Navodi se da se, prema navodima sindikata novinara, u turskim zatvorima trenutno se nalaze 143 novinara. Organizacija Reporteri bez granica upozorava da su mediji za vreme vanrednog stanja sve više primoravani da izveštavaju na isti način, odnosno u korist vladajućeg režima. Turska je 2010. godine na rang-listi Reportera bez granica po slobodi štampe bila na 138, a trenutno se nalazi na 157. mestu.
Erdogan: Na pragu rat krsta i polumeseca!
DW postavlja pitanje o tome šta nakon ukidanja vanrednog stanja? Vanredno stanje je ukinuto, ali predsednik države i dalje može da vlada dekretima. Na osnovu novog predsedničkog sistema uvedenog nakon promene ustava, Erdogan ima pravo da dekretima reguliše sve oblasti. Svaki dekret, inače, stupa na snagu - odmah.
A ŠTA KAŽE EU?
Šta o svemu ovome misli EU možda najbolje pokazuje nova inicijativa iz zemlje koja trenutno predsedava Unijom - Austrije.
Njen kanceler Sebastija Kurc zalaže se za prekid pregovora EU i Turske o pristupanju te zemlje evropskoj zajednici.
Šta je sve za EU smislio Sebastijan Kurc
U zvaničnon saoštenju iz Brisela EU kaže da smatra ukidanje vanrednog stanja u Turskoj kao "korak u dobrom smeru", ali dodaje da je to nedovoljno zbog vanrednih ovlašćenja datih vlastima i zadržavanju više restriktivnih elemenata, navodi se u saopštenju EU objavljenom danas.
"Okončanje vanrednog stanja na snazi u Turskoj od pokušaja puča 2016. je dobrodošao korak. Istovremeno verujemo da bi usvajanje novih pravnih predloga kojim se daju vanredna ovlašćenja vlastima i zadržava nekoliko restriktivnih elemenata vanrednog stanja umanjile bilo kakve pozitivne efekte tog ukidanja", navodi se u saopštenju portparolke šefice evropske diplomatije Federike Mogerini.
EU ponovo potvrđue očekivanja da Turska primeni ključne preporuke Saveta Evrope, Venecijanske komisije i relevantnih institucija i da poštuje podelu vlasti na izvršnu i sudsku.
Obzirom na ukidanje vanrednog stanja takođe se od Turske očekuje da preinači sve mere koje i dalje negativno utiču na vladavinu prava, nezavisnost sudstva i osnovne slobode, a koje su centralne za svaku demokratsku državu, navodi se u saopštenju.
Tu se konkretno navodi sloboda izražavanja, sloboda udruživanja i proceduralna prava.
EU očekuje da sa ukidanjem vanrednog stanja Turska prestane sa odstupanjem od svojih obaveza prema Evropskoj konvenciji za ljudska prava.
"Konkretna i trajna poboljšanja u oblasti vladavine prava i osnovnih sloboda ostaju nephodni za perspektivu odnosa EU-Turska", navodi se u saopštenju.