Italija planira da predloži Evropskoj uniji otvaranje migrantskih centara u trećim zemljama po uzoru na Albaniju. Cilj je da se ilegalni migranti šalju van granica EU radi obrade zahtjeva za azil.
Italija namjerava da na nivou Evropske unije predloži uspostavljanje migrantskih centara u trećim zemljama po uzoru na svoj sporazum sa Albanijom. Plan predviđa da se strani državljani koji su ilegalno ušli u EU šalju u te centre na obradu zahtjeva za azil i imigracionih dokumenata. Predlog su objavili vodeći italijanski mediji, a potvrdili su ga i vladini zvaničnici, piše Euronews.
Ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjantedozi predstaviće plan na vanrednom sastanku Savjeta ministara unutrašnjih poslova EU u utorak. Sastanak je sazvan zbog migrantske krize u Seuti, španskoj enklavi na marokanskoj teritoriji, gdje je proteklih dana oko 70.000 migranata pokušalo nasilno da uđe na špansku teritoriju.
Među mogućim državama domaćinima novih centara pominje se nekoliko afričkih zemalja, pri čemu je Uganda jedna od realnijih opcija. Finansiranje projekta još uvijek nije definisano.
"Moramo izgraditi zajedničku strategiju o imigraciji. Italijanska vlada, zajedno sa danskom socijaldemokratskom vladom, zatražila je ovaj sastanak kako bi u EU počeo da se primjenjuje Pakt o migracijama i azilu. Drugim riječima, cilj je pokrenuti postupke povratka", izjavio je ministar spoljnih poslova Antonio Tajani uoči sastanka.
Spomenuo je i "mogućnost otvaranja novih centara po uzoru na Albaniju u raznim afričkim zemljama", ali i generalno u zemljama porekla i tranzita.
Madrid optužen za ideološki pristup
Kriza u Seuti postala je povod za novi sukob Italije i Španije oko upravljanja migracijama. Tajani je branio stav vlade premijerke Đorđe Meloni, koji je opisao kao "strog i umjeren", te je kritikovao strategiju španske vlade Pedra Sančeza zbog, kako smatra, previše popustljivog pristupa.
"Pristup Madrida je suprotan italijanskom, a naš pristup podržavaju gotovo sve ostale zemlje", rekao je šef italijanske diplomatije. "Politika po kojoj svi mogu da dođu u Evropu je pogrešna, jer Evropa ne može neselektivno da primi svakoga. Dobar je znak što je Evropska komisija podržala stav Italije, a ne Španije", dodao je Tajani.
Italijanski ministar je osudio "ideološku manipulaciju" za koju tvrdi da je sprovodi španska vlada i objasnio da bi plan saradnje mogao rezultirati "nužnim politikama" koje su daleko od "slogana i lažnih obećanja".
Italijanski plan za migrante podijelio Evropu: Žele otvaranje centara van EU, na spisku lokacija je i Crna Gora
Šta Rim tačno predlaže?
Cilj italijanske vlade je da stvori mrežu centara izvan Evropske unije za upravljanje migrantima i njihov povratak, u saradnji sa zemljama porekla i tranzita. Premijerka Meloni je tu ideju prvi put iznela krajem juna, a sada Rim planira da formalizuje predlog i predstavi ga ostalim članicama. Prema italijanskom planu, novi centri bi se finansirali iz budžeta Unije.
Na spisku potencijalnih partnera nalazi se nekoliko afričkih država, ali i zemlje izvan tradicionalnih migrantskih ruta. Kandidati su:
- Gana, Senegal, Tunis, Libija, Mauritanija, Egipat, Uganda, Etiopija
- Uzbekistan, Jermenija i Crna Gora
Uganda se smatra jednom od najozbiljnijih opcija, a Njemačka, Austrija i Holandija navodno su već pokazale interesovanje za moguće projekte u toj zemlji. U evropsku strategiju mogla bi da se uključi i Crna Gora, iako su ti razgovori još u ranoj fazi. Jedno od ključnih otvorenih pitanja je model finansiranja.
Aktivacija centra u Albaniji i trgovinski podsticaji
Rim će takođe tražiti strožu primjenu programa Opštih povlastica (GSP+), koji je odobren ranije ove godine i stupa na snagu 1. januara 2027. godine. Taj sistem povezuje trgovinske olakšice za zemlje u razvoju sa njihovom spremnošću da prime nazad svoje državljane koji ilegalno borave u Evropi. Cilj je da se ojačaju mehanizmi za povratak migranata i poboljša saradnja sa njihovim matičnim zemljama.
Paralelno sa tim, italijanska vlada želi da do kraja godine u potpunosti osposobi centar u albanskom Đaderu, kojim upravlja Italija. Ministar Pjantedozi je objasnio da je cilj "da se centar vrati u puni pogon do kraja godine, ili čak ranije, ako se riješe pravni problemi i sudski postupci".
Objekat će ili nastaviti sa izvornom funkcijom ili će se prilagoditi novim propisima EU. Prvobitni plan predviđao je kapacitet do 3.000 ljudi mjesečno za brzu obradu zahtjeva za azil, ali od aprila prošle godine centar služi isključivo za deportacije.
Kroz njega je prošlo tek nekoliko stotina ljudi. Kompleks se sastoji od centra za tražioce azila, centra za deportaciju i manjeg zatvora, dok se u luci Šenđin nalazi prihvatni centar. Projekat je usporen jer sudovi nisu potvrđivali naloge za zadržavanje koji su izdati u tom objektu.