Trampova administracija zaprijetila povlačenjem američke podrške.
Evropska odbrambena industrija trebalo bi da se konsoliduje u nekoliko ključnih aktera sposobnih da zadovolje vojne potrebe kontinenta, nakon što je Trampova administracija zaprijetila povlačenjem američke podrške, rekao je belgijski ministar odbrane.
Članice EU i njihovi partneri, uključujući London, započeli su hitne razgovore o tome kako da povećaju svoje odbrambene kapacitete i vojne izdatke i obezbijede bezbjednosne garancije Ukrajini u slučaju potencijalnog mirovnog sporazuma između SAD i Rusije postignutog mimo njih.
"Evropi je potrebna integrisanija odbrambena industrija. Moramo da proizvodimo bolje i radimo zajedno", rekao je belgijski šef odbrane Teo Franken za Fajnenšel tajms, napominjući da u fragmentiranom evropskom pejzažu svaka zemlja teži sopstvenim projektima, što rezultira malim serijama porudžbina, visokim troškovima održavanja i neefikasnošću.
Američki ministar odbrane Pit Hegset upozorio je prošle nedelje da vojno prisustvo njegove zemlje u Evropi neće trajati "vječno", što je izazvalo strahove u mnogim prijestonicama zbog mogućeg povlačenja otprilike 90.000 američkih i oružja stacioniranih na kontinentu.
Franken je rekao da je Trampova administracija poslužila kao poziv na buđenje, uz očekivanje da će "veća integracija odbrambenih kompanija i industrijskih postrojenja biti postignuta u narednih 12 mjeseci". Evropa bi trebalo da formira do četiri "zaista velike" odbrambene kompanije, poput Rajnmetala, Erbasa i Talesa. To bi, kako je rekao, "poboljšalo kvalitet" i "smanjilo troškove" oružja proizvedenog na kontinentu.
Međutim, belgijski ministar je istakao nedostatak liderstva među evropskim šefovima država i vlada koje bi podstakle takve ambiciozne projekte. "Potreban nam je neko da kaže: 'OK, ljudi, u dubokim smo gov*ima'. Imamo velikih problema i moramo da napravimo zaista krupne korake napred", rekao je Franken.
Zajednički evropski projekti do sada nisu bili uspješni, dijelom i zbog insistiranja svake nacije da doprinese djelovima cjelokupnog proizvoda.
"Navedite samo jedan evropski projekat, integrisani projekat koji je bio uspješan. Moramo da zaustavimo da svaka pojedinačna zemlja ima svoj tim inženjera... pokušavajući da postignu kompromis", rekao je on i dodao da trenutni proces izgleda kao da se sve ideje "stave u bocu, promućkaju, a onda dobijemo helikopter ili avion. To ne funkcioniše tako".
Fragmentacija tržišta, visoki troškovi i lošiji kvalitet su među glavnim razlozima zašto evropske vlade radije kupuju američko oružje, rekao je on. Ti prihodi od prodaje oružja mogli bi da budu podsticaj za SAD da nastave saradnju sa Evropom. "Ali evropski saveznici moraju učiniti više", dodao je on.
Belgija, dom nekoliko kompanija za proizvodnju oružja, uključujući proizvođača vatrenog oružja FN Herstal, razmatra da se pridruži projektu francusko-njemačkog borbenog aviona - odluka će biti donijeta do kraja godine. Franken je rekao da, uprkos naporima za konsolidaciju, veće kompanije ne bi trebalo da "apsorbuju svaku kompaniju" i da bi manja preduzeća trebalo da "nastave da rade".
Za finansiranje povećanja odbrambenih kapaciteta, Franken je rekao da podržava prijedlog Evropske komisije da se ublaže fiskalna pravila za odbrambenu potrošnju, kako bi se državama članicama omogućilo da se više zadužuju.
"Vidite da nam je trenutno potrebno više novca za veće kupovine i nabavku mnogih stvari", rekao je on. Belgija ima jedan od najviših nivoa duga prema BDP-u u bloku, više od 100 odsto, u poređenju sa pragom EU od 60 odsto.