Zbog najotrovnijeg drveta na svetu zabeležen je veliki broj povreda i smrtnih slučajeva.
Najotrovnije drvo lako može da vas prevari, a to je dokazao slučaj doktorke Nikole Strikland. Plod neverovatno podseća na jabuku, a zapravo je reč o voću koje može da izazove fatalne posledice. Doktorka je otišla na odmor na ostrvo Tobago, koje je poznato po luksuznim odmaralištima, belim peščanim plažana i afričkoj tradiciji. Već prvog dana boravka, njen odmor postao je pakao.
U želji da pronađe školjke i korale u belom pesku, naišla je na kokos, mango i mirisno zeleno voće koje podseća na jabuke. Bila je sa prijateljem sa kojim je odlučila da proba voćku. Nakon par zalogaja i prijatnog ukusa koji su osetili, grlo je počelo da ih peče od ljutine. Par trenutaka posle, nisu mogli da gutaju. Pojeli su voćku koja pripada stablu Hippomane mancinella.
Stablo, koje je u Ginisovoj knjizi rekorda zapisano kao najopasnije na svetu, raste na jugu Severne Amerike, u Centralnoj Americi, u severnim delovima Južne Amerike i na Karibima. Arbol de la muerte je naziv na španskom, što u prevodu znači "drvo smrti". I nije bez razloga. Zbog ovog stabla beleži se veliki broj povreda očiju, privremenog slepila, opekotine zbog udisanja nekog dela biljke, pa čak i smrtnih slučajeva.
Na svu sreću, Nikola i njen prijatelj su se spasli, a sve zahvaljujući tome što su voćku izrgrizli na sitne komadiće. Doktorka je svoje iskustvo podelila za časopis The British Medical Journal i objavila studiju u kojoj je detaljno objasnila sve simptome koje je imala. Institut za hranu i poljoprivredne nauke u Floridi upozorava da "bilo kakva interakcija sa bilo kojim delom drvete ili konzumacija voćke može da bude fatalna". Svaki deo je izuzetno otrovan.
Otrov u ovom drvetu toliko je jak da ispod njega ne smete da stojite tokom kiše. Organsko svojstvo forbol se razbalažava sa kišnicom i čak i u tom obliku može da da izazove teške opekotine. Pojedina Hippomane mancinella stabla su na nekim teritorijama prekrivena crvenim krstovima ili jasnim natpisima upozorenja kako se oni koji nisu upućeni u opasnost, ne bi previše približili biljci.
Mnogi se i dalje pitaju zašto još uvek postoje, ali ovo drvo se smatra jednom od glavnih linija odbrane od erozija plaža Centralne Amerike. Takođe. Karipski stolari vekovima koriste ovo drvo jer su uspeli da otkriju tajnu preciznog uklanjanja otrova sušenjem drveta na suncu. Pogledajte: