Kineska flota je sve jača, imaju čak 340 brodova.
Kineski istraživački tim tvrdi da je koristio AI program da dizajnira električni sistem ratnog broda za jedan dan - zadatak koji timu ljudi sa naprednim kompjuterskim alatima oduzima skoro godinu dana, prenosi Dejli Mejl. Studija objavljena u kineskom časopisu prošlog meseca kaže da je dizajner veštačke inteligencije izvršio sve svoje zadatke sa 100 odsto preciznosti, prošavši kroz složene probleme dizajna.
Kineski centar za dizajn i istraživanje brodova saopštio je da je veštačka inteligencija savršeno upravljala više od 400 izazovnih dizajnerskih zadataka, što je navelo vodećeg višeg inženjera Luoa Veija da izjavi da je program "spreman za inženjerske aplikacije“ u kineskoj brodogradnji kako bi se povećala brzina proizvodnje ratnih brodova.
Šokantna vest stiže samo nekoliko nedelja nakon što je američki sekretar za mornaricu upozorio da je kineska pomorska flota nadmašila američku po veličini i da raste brže nego što američki proizvođači imaju kapacitet da pariraju. Štaviše, Veijev tim je rekao časopisu da je dizajn brodova, a ne proizvodni kapacitet, ključni faktor koji ograničava proizvodnju novih brodova, prema South China Morning Postu, sugerišući da bi programi dizajna veštačke inteligencije mogli dramatično da podstaknu razvoj kineske mornarice. "Nije tajna da Narodna Republika Kina nastoji da smanji našu dominaciju na okeanima širom sveta“, rekao je sekretar mornarice Karlos Del Toro u izjavi u Nacionalnom pres klubu u Vašingtonu prošlog meseca.
Američko vazduhoplovstvo objavilo dve neverovatne slike novog stelt bombardera B-21 Raider vrednog 750 miliona dolara. Del Toro je rekao da je kineska mornarica nedavno dodala preko stotinu boraca svojoj floti, nazvavši to "pomorskim razvojem koja je ključna komponenta njenog sve agresivnijeg vojnog stava na globalnom nivou“.
Mornarica Narodne oslobodilačke armije Kine sada ima oko 340 brodova, navodi Del Toro. Američka mornarica kaže da njena flota ima "preko 290 brodova spremnih za raspoređivanje“ i iako je tačan broj nejasan, manji je od 300. Del Toro je rekao da Kina planira da postavi flotu od 440 brodova do 2030. godine, što je daleko više od najavljenog cilja Pentagona da ima 350 brodova sa posadom do 2045. godine.
Poslednjih godina Kina je postala sve agresivnija u Južnom kineskom moru, ogromnom delu okeana koji Kina smatra svojim, iako ta tvrdnja nije priznata međunarodnim pravom."Kinesko zanemarivanje međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima posebno je zabrinjavajuće u pomorskom domenu, od Tajvanskog moreuza do otvorenog mora“, rekao je Del Toro.
"Vrednosti koje zastupa Komunistička partija Kine su nespojive sa individualnom slobodom, demokratijom i poštovanjem ljudskih prava“, dodao je. Kina ima 13 brodogradilišta, uključujući i jedno koje ima kapacitet izgradnje veći od svih američkih brodogradilišta zajedno. SAD održavaju snažnu prednost u nosačima aviona, sa 11 mornarice prema tri Kine. Kina se takođe, navodno, trudila da obuči dovoljno pilota borbenih aviona na brodovima da pravilno popune svoje nosače.
Međutim, stručnjaci kažu da u pomorskom ratu punog razmera veća ukupna flota skoro uvek ima odlučujuću prednost. Sem Tangredi, Leidos katedra za buduće ratne studije na Američkom vojnom koledžu za mornaricu i bivši kapetan američke mornarice, izdao je takvo upozorenje u januarskom broju časopisa Proceedings američkog Pomorskog instituta.
Njegova analiza 25 istorijskih pomorskih ratova pokazala je da je strana sa većom flotom pobedila u svim osim u tri slučaja. "U ratu između podjednako kompetentnih tehnoloških bliskih vršnjaka – bez niza neverovatnih uspeha – uvek je pobeđivala veća flota“, napisao je on.