U Tokiju, kao i u Vašingtonu, razilaze se mišljenja kada će rizik od rata biti najveći i da li će se Si usuditi da rizikuje sve u predstojećem vojnom ruletu.
Kina je u riziku da uđe u sukob sa Japanom, ako napadne Tajvan. Kina i Tajvan vekovima se bore za hegemoniju na Dalekom istoku, a često su jedni drugima pretili uništenjem. Prema Blumbergu, pretnja invazije na Tajvan proizvodi tihu revoluciju u Tokiju i podstiče tamošnje zvaničnike da pripreme naciju za borbu.
Za Japan je Kina egzistencijalna opasnost. Godinama pre nego što je Kina postala centralna tačka američke odbrambene strategije, Japanci su upozoravali da Peking nema dobre namere. Kako su kineske sposobnosti postajale sve strašnije, a njene vojne provokacije u Tajvanskom moreuzu sve češće, zabrinutost Tokija postajala je sve akutnija.
"Danas Ukrajina, sutra Daleki istok“, upozorio je u junu japanski premijer Fumio Kišida. Istog meseca, oko 90 odsto javnosti verovalo je da se Zemlja izlazećeg sunca sprema za kinesku invaziju na Tajvan. A to je bilo pre avgusta, kada je Si Đinping eskalirao tenzije ispaljivanjem balističkih projektila u ekskluzivnu ekonomsku zonu Japana u velikoj vojnoj vežbi nakon posete Nensi Pelosi.
U Tokiju, kao i u Vašingtonu, razilaze se mišljenja kada će rizik od rata biti najveći i da li će se Si usuditi da rizikuje sve u predstojećem vojnom ruletu.
Kako piše Blumberg, Sijeve nedavne kadrovske reforme zapravo podrazumevaju stvaranje "ratnog saveta“. Tako je, na primer, vodeću poziciju u Centralnoj vojnoj komisiji zauzeo veteran poslednjeg kineskog stranog sukoba, onog u Vijetnamu 1979. Neki stručnjaci su skloni verovanju da će Narodnooslobodilačkoj vojsci još uvek nedostajati ključne sposobnosti potrebne za invaziju Tajvan, kao što je dovoljan broj amfibijskih jurišnih trupa, u godinama koje dolaze. Ali malo je debate o tome šta bi kineska invazija značila za Japan.
Ako Tajvan padne, ostrva na krajnjem jugozapadnom kraju japanskog arhipelaga mogla bi postati neodbranjiva. Kina bi mogla da suzi vitalne trgovinske puteve Japana i poveća pritisak na sporna ostrva Senkaku. U suštini, čitav novi špil karata bi se iznenada otvorio za Kineze protiv njihovog istorijskog rivala.
Japan ubrzano jača svoje vojne kapacitete, što predstavlja presedan posle 1945. godine i nametnute politike pacifizma. Trenutno se za japansku vojsku izdvaja 1 odsto ukupnog budžeta, a sa takvom potrošnjom Japan je deveta vojna sila. Ako se budžet za odbranu podigne na 2 odsto, Japanci će postati treća svetska vojna sila po izdacima za odbranu.
Japan planira da udvostruči svoje izdatke za odbranu do 2027. Neka od svojih jugozapadnih ostrva pretvara u uporišta načičkana protivbrodskim i protivvazdušnim projektilima; planovi navodno uključuju dalje jačanje već visoko opremljene podmorničke flote koja bi mogla da zaustavi kinesku mornaricu. Tokio takođe namerava da nabavi američke krstareće rakete Tomahavk koje bi mogle da gađaju kopno Kine. Istovremeno, japanski zvaničnici priznaju da svaka kriza sa Pjongjangom, odnosno Severnom Korejom, pojačava njihove argumente u vezi sa nabavkom novog arsenala.
U međuvremenu, saradnja sa SAD postaje sve intimnija. Amerikanci i Japanci jačaju zajedničke programe obuke i pripremaju zajedničke operativne planove u slučaju kineske invazije na Tajvan. Ovog meseca pokrenuli su i vežbe velikih razmera u blizini nekoliko južnih ostrva.
Mere su takođe deo veće promene, jer Tokio – koji je opustošio svoje susede 1930-ih i 40-ih godina – postaje stub bezbednosti Indo-Pacifika. Japanci tkaju mrežu bezbednosnih partnerstava, od Australije do Indije, sa ciljem da pojačaju kontrolu protiv kineske ekspanzije.
Ovde je važno napomenuti da japanski ustav i dalje nameće ozbiljna ograničenja spoljnoj i odbrambenoj politici. Ali opšti trend je jasan i, najverovatnije, trajan. Ovo je takođe dobra vest za Amerikance. Pristup japanskim bazama i moguća reakcija japanskih snaga na kinesku invaziju znatno bi relaksirali Amerikance.
S druge strane, japanske diplomate su zabrinute zbog nestabilnosti američke politike i navodno tamošnji istraživački centri već pripremaju plan B u slučaju Trampovog povratka na vlast. Takođe, Tokio je zabrinut što se podrška Vašingtona Tajvanu sprovodi samo na simboličkom nivou. Vlada premijera Fumija Kišide preferira politiku odvraćanja bez provokacija, dok SAD povremeno praktikuju politiku provokacije bez odvraćanja, navodi Tokio. Ovo takođe ne odgovara japanskom diplomatskom konzervativizmu
Ovo, prema Japancima, nikako nije način da se izbori sa ambicijama Si Đinpinga - ali nije ni put kojim Japanci nameravaju da idu.