Akcije Moskve u Ukrajini ne mogu se opravdati - ali nisu ničim izazvane, rekao je portparol turskog predsednika.
Turska se neće pridružiti antiruskim sankcijama Evrope zbog ukrajinske krize, izjavio je u nedelju portparol turskog predsednika Ibrahim Kalin. Kalin je u intervjuu za TV Haberturk rekao da Ankara vodi "politiku ravnoteže" kada su u pitanju odnosi sa Rusijom.
"Pošto zavisimo od inostranih izvora energije, razvijamo odnose sa Rusijom kao i sa Iranom. Mi ne uvodimo sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini. Naravno, moramo da zaštitimo interese naše zemlje", objasnio je on, napominjući da Turska takođe ima dobre odnose sa SAD i drugim zapadnim zemljama. Prema Kalinovom mišljenju, uvođenje sankcija Moskvi "više će štetiti turskoj ekonomiji nego ruskoj".
"Zauzeli smo jasan stav. Trenutno su to prihvatili i zapadnjaci. Ne govore ništa o poziciji Turske iz geopolitičkih razloga", tvrdi Kalin.
On je takođe naglasio da njegova zemlja ne podržava politiku uvođenja ličnih sankcija ruskim privrednicima.
"One koje na Zapadu nazivaju milijarderima nazivaju se oligarsima kada je u pitanju Rusija. Zar nema takvih lidera u SAD ili Evropi?" upita Kalin.
Kalin je jasno stavio do znanja da njegova zemlja na rusku vojnu operaciju gleda kao na "invaziju" i to "jasno i nedvosmisleno navodi". On je, međutim, naglasio da Turska nastavlja da razgovara i sa Ukrajinom i sa Rusijom, jer "što je rat duži, to je veća cena".
"Iskreno, nema druge zemlje koja se trudi da spoji dve strane. To će biti primer da se po određenim pitanjima može sarađivati i u ratnom okruženju. Ko će na kraju razgovarati sa Rusijom ako svi spale mostove?", rekao je Kalin.
Kalin je priznao da ne može da predvidi u kom trenutku će ruske vojne snage napustiti Ukrajinu, ali je naglasio da "rat ima kratkoročne, srednje i dugoročne efekte".
"Moje predviđanje je da ćemo biti zauzeti ratom i njegovim posledicama u narednih 10 godina. Rat se može završiti, ali će se njegovi efekti nastaviti na drugačiji način", rekao je Kalin.
Prema njegovom mišljenju, svet je suočen sa novom vrstom hladnog rata, sa snažnim antiruskim raspoloženjem u Zapadnoj Evroi i širenjem "antizapadnjaštva" u Rusiji.
"Biće masivnih tektonskih repozicija", tvrdi Kalin.
Prema njegovom mišljenju, problemi u odnosima između Rusije i NATO počeli su 1990-ih godina kada je Rusija, kao odgovor na promenu globalnog geopolitičkog poretka, ponudila NATO-u da sklopi "sporazum o novom balansu" koji bi odražavao te promene.