Stručnjak za energetiku Georg Zahman je rekao da se sada nalazimo u ekonomskom ratu, i cijelu situaciju uporedio sa igrom dvije strane.
Ruska državna kompanija Gasprom počela je u četvrtak ujutro da smanjuje količinu gasa koji šalje u Njemačku gasovodom Sjeverni tok 1 na dnevni maksimum od 67 miliona kubnih metara.
Gasprom je u sijedu najprije saopštio da će smanjiti maksimalne količine gasa sa uobičajenih 167 miliona kubnih metara dnevno na 100 miliona kubnih metara, a zatim na maksimalnih 67 miliona kubnih metara. Za dva dana Gasprom je smanjio isporuke gasa Nemačkoj na oko 60 odsto, navodeći kao razlog tehničke probleme.
Manje ruskog gasa dobile su Češka i Austrija nakon što je Gasprom u maju prekinuo isporuke gasa nizu zemalja EU, od Poljske do Holandije i Finske, jer su odbile da plate u rubljama. Još je otvoreno kako će odluka Gasproma uticati na Evropu u cjelini. To će biti jasno za dva-tri dana, piše Špigel.
Gasprom je smanjenje isporuka objasnio time što je Siemens kasnio sa popravkom uređaja za kompresiju. Gasni kompresori nisu se na vrijeme vratili sa remonta u Kanadi, zbog sankcija uvedenih Rusiji zbog napada na Ukrajinu, tvrde Rusi.
To je politička odluka, rekao je njemački ministar Robert Habek, i nije tehnički opravdana. Održavanje Simensovih kompresijskih sistema ne podleže evropskim sankcijama protiv Rusije: prema riječima njemačke vlade, kompresori je trebalo da budu pušteni u rad na jesen, a ni tada ne bi bilo opravdanja za tako veliko smanjenje isporuka gasa. Međutim, ministar Habek je rekao da nije isključeno dalje smanjenje isporuka ruskog gasa u narednim danima.
U utorak su operateri drugog po veličini terminala za tečni prirodni gas u SAD objavili da će postrojenje sada biti van pogona tri mjeseca, umjesto prvobitno najavljenih tri nedelje. Ovo je loša vijest za EU, jer oko 70 odsto tečnog prirodnog gasa u Teksasu ide na evropsko tržište, piše Tagešpigel. Gotovo istovremeno, Gasprom je najavio da će smanjiti isporuke gasa kroz gasovod Severni tok 1 za oko 40 odsto.
U toku je ekonomski rat
U ekonomskom smo ratu, kaže stručnjak za energetiku Georg Zahman u intervjuu za Tagešpigel. Od početka agresije na Ukrajinu, Rusija pokušava da održi visoke cijene energenata i oteža evropskim zemljama da popune zalihe gasa za zimu, sada kada su cijene pale. Gas je u srijedu popodne u TTF-u u Holandiji koštao 108 eura po megavat-satu. U ponedeljak je cijena i dalje bila oko 84 eura po megavat-satu.
Zahman upoređuje razmjenu Kremlja i EU sa igrom. Ali Moskva je u prednosti. U Kremlju odlično poznaju sve sporazume, dok u EU vlade prebacuju odgovornost na kompanije, kaže ekspert. U slučaju prekida isporuke gasa, Njemačka bi bila samo delimično osigurana, sa još razornijim posljedicama u Austriji, Mađarskoj i Slovačkoj, upozorava Zahman.
Osim Poljske, koja je postupila mudro i rano postala nezavisna, sve zemlje istočno od Njemačke bile bi posebno pogođene“, rekao je energetski stručnjak. On preporučuje ozbiljniju uštedu gasa, koji se i dalje koristi u mnogim zemljama EU za proizvodnju struje, iako su ugalj i nuklearna energija u rezervi.
Cijene gasa su se nedavno stabilizovale, piše Tagešpiegel, između ostalog i zato što je Evropska unija uspjela da svake nedelje uveze oko milijardu kubnih metara tečnog prirodnog gasa (LNG). U Njemačkoj su skladišta gasa trenutno popunjena oko 55 odsto, znatno više nego prošle godine.