Ako Peking ostane na ovom kursu to bi bio podsticaj kineskoj nuklearnoj pretnji usmerenoj na SAD i Evropu.
Kineski stručnjaci razvijaju ideju takozvanih “vozova sudnjeg dana“ a železnička mreža duga 37.000 kilometara služila bi u slučaju rata za vozove koji putuju brzinom do 350 kilometara na sat da brzo rasporede nuklearne projektile širom zemlje. Takav način prikrivanja projektila – i nuklearnih i konvencionalnih – je odavno ambicija Kine, piše The Sun.
Strategija uključuje upotrebu nuklearnih projektila skrivenih u kontejnerima koji se mogu otvoriti i po potrebi služiti kao lansirne rampe, a inače izgledaju kao putnički vozovi. Planovi da se koriste brzi vozovi za transport nuklearnih projektila proizašli su iz istraživanja koje finansira kineska vlada. Prema rečima Rika Fišera, stručnkjaka za kinesku vojsku, to bi predstavljalo značajnu pretnju Zapadu.
“Nije nezamislivo da kineski železnički sistem može da podrži 1.000 dodatnih bojevih glava koje mogu da dostignu ciljeve u Evropi i Sjedinjenim Državama“, rekao je Fišer za The Sun Online.
Osim toga, dodaje, to ne bi dodatno opteretilo vojni budžet Kine. Kineski stručnjaci koji rade na ovom projektu kažu da su superbrzi putnički vozovi čak pogodniji za takvu ulogu od običnih teretnih vozova za koje se ranije smatralo da se koriste u takve vojne svrhe.
“Na brzim prugama bi mobilnost, bezbednost i tajnost ovih vojnih vozila bila veća“, tvrde kineski stručnjaci.
Sovjetski Savez je razvio projektil RT-23 za lansiranje sa voza koji je bio u upotrebi od 1987. do 2005. godine. A 2021. godine, Severna Koreja je izvela spektakularan test rakete koja je lansirana sa voza. Kinesko interesovanje za koncept počelo je početkom 1990-ih kada je država nabavila tehnologiju čvrstog raketnog motora koji je razvio Sovjetski Savez za rakete koje se lansiraju sa podmornica. Na osnovu istraživanja koje su sproveli Rusi, ovaj tip projektila je najpogodniji za upotrebu na vozovima.
KINA SE UZDA U VOZOVE SUDNJEG DANA
Kineski razvoj interkontinentalnih balističkih projektila lansiranih iz brzih vozova dao bi podsticaj već povećanoj kineskoj nuklearnoj pretnji usmerenoj na SAD i Evropu. Kina je navodno testirala raketu DF-41 lansiranu sa pruge 2016. Raketa DF-41 je teška 80 tona i nosi više nuklearnih bojevih glava dometa do 15.000 kilometara. Dugačak je 20 metara i širok dva metra i lako se može uklopiti u vagon tipičnog kineskog brzog voza.
"Kombinacija pokretljivosti velike brzine, lansirnih vozila prerušenih u civilne putničke vozove, zaštite tunela i bezbednog ponovnog punjenja višebojnih glava čini ih izuzetno teškim za otkrivanje“, rekao je američki vojni ekspert Filip A. Kraber.
Fišer, u međuvremenu, kaže da Zapad mora da obrati pažnju na kineske ambicije za nuklearne rakete koje se lansiraju na železnicu i da SAD moraju da odgovore na kinesku nuklearnu ekspanziju, uključujući potencijalne nove interkontinentalne balističke rakete sa železničkim lansiranjem.