Na svake dve godine početkom januara, turisti hrle u Republiku Vangamomon kako bi uživali u čarima "Dana Republike".
Republika Vangamomo nalazi se u regiji Taranaki, u zapadnom delu Severnog ostrva Novog Zelanda. Dolazi se iz grada Taumarunui autoputem koji je dugačak 87 kilometara. Put je krivudav i pust, ispunjen nepreglednim grmljem i gustom vinovom lozom koja je uvija oko drevnih stabala kaurija i totara. Nadimak autoputa je "Novozelandski Zaboravljeni auto-put".
ISTORIJAT ZABAČENOG GRADA
Krajem 80-ih godina prošlog veka uvedeni su novi propisi o uvođenju zona. Vlast Vangamomoa odbila je da se povinuje novom zakonu. Proglašena je nezavisnost, a ubrzo je uveden i pasoš koji je postao neophodan za ulazak u novoproglašenu nezavisnu zemlju. Dan Republike održava se svakog drugog januara. Ako želite da prisustvujete, ne možete bez pasoša koji morate da kupite na licu mesta.
Tokom 1989. godine predložen je zakon o izmenama regionalnih granica koje bi premestile Vangamomonu iz provincije Taranaki u provinciju Manavatu/Vanganui. Lokalnom stanovništvu se to nije dopalo te je 2. novembra 1989. godine proglašena nezavisnost. Vangamomo je to uradio kao znak protesta što je bila izuzeta od provincije Taranaki kao deo novoformiranog regiona Manavatu/Vanganui.
Na protestu se pojavilo oko 400 ljudi koji su na miran način iskazali svoje nezadovoljstvo odlukom vlade da se menjaju granice. Tada je počelo obeležavanje Dana Republike, obeležava se i danas.
Rekordna poseta je zabeležena kada je bilo prisutno više od 5.000 ljudi! Posetioci dolaze sa svih strana Novog Zelanda kako bi prisustvovali ovoj krajnje neobičnoj proslavi.
"Uobičajeno u celom regionu dnevno ima 120 ljudi, zapravo samo deset ih živi u gradu i većim delom je moja porodica. Ali na Dan Republike ovde bude i do 2.500 ljudi", rekla je Viki Prat, bivši potpredsednik Republike Vangamomo za BBC Travel.
KAKO IZGLEDA CEREMONIJA PROSLAVE DANA REPUBLIKE
Velika zabava je organizovana na taj dan - ovce trče glavnom ulicom, raspoređene su pijačne tezge na kojima se prodaju umetničke slike, bacaju se gumene čizme i hvataju se jegulje. Da biste prisustovali kao turista, potreban vam je pasoš koji košta pet novozelandskih dolara koji odlaze direktno u budžet za održavanje lokalne zajednice.
Svakog Dana Republike bira se i predsednik. Aktuelni predsednik je Džon Herlihi, na funkciji je od 2017.godine.
"Unuci su me na neki način ugurali u to. Sve je izgledalo kao šala, ali kada je došao taj dan, bio sam jako nervozan vozeći se niz ulicu pred hiljadama ljudi", izjavio je predsednik Herlihi.
On je dosad jedini živ sadašnji ili bivši predsednik. Prvi izabrani predsednik je Ijan Kjestrup, drugi je Murt Kenard (vršio dužnost predsednika od 2005. do 2015. godine), treći je jarac Bili koji je navodno otrovan, i poslednja predsednica pre Herlihija bila je pudlica Tai koja je preminula od starosti uprkos navodima lokalnih medija da je drugi pas pokušao da izvrši atentat na nju. Da, dobro ste pročitali. U Republici Vangamomo su životinje bivši predsednici i psi navodno pokušavaju da vrše atentate. Životinjski kandidati do sada bili su kakadu papagaj Šerman i ovca Junis.
Predsednik Herlihi komentarisao je turističke benefite državi kao i mentalitet stanovništva.
"Sve je bilo pomalo zabavno, ali realno, turizam dosta pomaže našoj udaljenoj zajednici. Zarađujemo 15.000 novozelandskih dolara od prodaje pasoša na Dan Republike i još 15.000 tokom godine sa posetiocima koji žele da dobiju svoje pasoše pečatom. Vangamomo je staromodni Novi Zeland u svom najboljem izdanju. Na primer, komšija je nedavno slomio ruku, a javilo se desetoro ljudi da ga pitaju šta mu je potrebno i kako mogu da mu pomognu", zaključio je Herlihi.
Na njegovu izjavu nadovezala se bivša potpredsednica Prat.
"Kada živite negde ovako daleko morate da pomažete jedni drugima. Nije neobično da se vozite pola sata da odnesete benzin do nekoga ko je ostao bez goriva. To je tako udaljeno, i zbog toga je potrebno da brinemo o drugima – kao i da budemo snalažljivi i otporni. Nema doktora, zubara, sakupljača smeća, na sat smo od najbližeg grada. Jaki smo Taranaki ljudi i nije ni čudo što smo postali republika, već smo bili na neki način nezavisni", složila se Viki Prat.