Politički dijalog ključan je za transformaciju Crne Gore, poručio je evropski komesar za susjedsku i politiku proširenja, Johanes Han, i poručio da bojkot parlamenta nije evropski način rješavanja neslaganja.
On je rekao da je članstvo Crne Gore u NATO ključna prekretnica na evroatlantskom putu.
Han je nakon sastanka sa crnogorskim premijerom Duškom Markovićem ocijenio da je politički dijalaog je ključan za transformaciju Crne Gore.
„U tom smislu bih još jednom podcrtao i podvukao da bojkot parlamenta nije evropski način rješavanja neslaganja. Ostajemo zabrinuti zbog situacije”, rekao je Han na konferenciji za novinare.
On je naglasio da politička debata treba da bude u parlamentu, kako u Evropskoj uniji (EU), tako i u Crnoj Gori.
„Zato urgiram da sve političke partije učestvuju u političkom radu. I van parlamenta treba da se vodi politička debata, ali kada govorim o budućnosti Crne Gore i odlukama koje treba da se donesu u odnosu na nju, a naročito o evropskoj perspektivi, smatram da treba da postoji jedinstvenost, odnosno barem saglasnost velike većine političkih partija u pravcu podrške ovom procesu”, naveo je Han.
Skupština da bude ključno mjesto za dijalog
Prema njegovim riječima, Crna Gora je najviše napredovala na putu EU integracija i ona je postigla snažan napredak tokom proteklih godina.
Podsjetio je da je Crna Gora otvorila 26 poglavlja u pregovorima sa EU, a dva zatvorila.
"Očekujemo da će u narednih nekoliko sedmica da se otvore još dva poglavlja. Najvjerovatnije će se steći uslovi za zatvaranje jednog poglavlja”, precizirao je Han.
On je ocijenio da je u oblasti vladavine prava zaokružen institucionalni i zakonodavni okvir.
“Vrijeme je za održivi bilans rezultata u borbi organizovanog kriminala, protiv trgovine ljudima i pranja novca”, poručio je Han.
On je ukazao da pristupanje EU nije cilj sam po sebi, već proces u kome se unapređuje život građana.
“Ne radi se o tome da udovoljite nama, evropskim zvaničnicima i državama članicama, već se radi o služenju interesima građanima Crne Gore koji očekuju buduće pristupanje EU, koje će unaprijediti njihov standard i stoga svi reformski napori treba da se sagledavaju na način da su u funkciji crnogrskih građana i njihovih interesa”, kazao je Han.
Važno je, kako je istakao, dalje unapređenje biznis okruženja, kroz konkurentniju regulativu.
Han je kazao da treba raditi i u oblasti regulative životne sredine.
“Ekološki aspekt je nešto što se ne smije potcijeniti”, naglasio je Han.
On je poručio da će EU i dalje pružati značajnu stručnu i finansijsku podršku Crnoj Gori na putu evropskih integracija.
“U periodu od 2014. do 2020. godine više od 570 miliona EUR je uloženo i uvjeren sam da
se radi o dobro uloženom novcu”, zaključio je Han.
Marković je nakon sastanka, kazao da je sa Hanom razmijenio mišljenja aktuelnim pitanjima, integraciji Crne Gore u Evropsku uniju (EU) i regionalnim pritanjima.
Kako je naveo, Han je čestitao Crnoj Gori članstvo u NATO.
„A ja sam, zahvaljujući se na čestitkama, ukazao da Crna Gora u novom kapacitetu, kao članica NATO-a, ima veću odgovornost i obavezu da širi politiku mira, stabilnosti i saradnje“, rekao je Marković.
On je zahvalio EK na podršci, i Hanu na svemu što je uradio da Crna Gora bude na ovom niovou evropskih integracija.
„Posebno na finansijskoj podršci koju dobijamo od EK koja je veoma važna za unaprjeđenje različitih sektora koji su važni za našu ekonomiju i njen rast“, kazao je Marković.
Kako je naveo, Crna Gora je dobila značajna sredstva za rekonstrukciju željezničke pruge, kao i za izgradnju kapitalnog transbalkanskog energetskog projekta, u iznosu od 25 miliona EUR.
„I, naravno, dodatna sredstva koja ćemo usmjeriti na infrastrukturu i projekte zaštite životne sredine“, dodao je Marković.
On je rekao da vjeruje da je Crna Gora dobro odgovorila, time što sredstva EU koristi veoma efikasno, u smislu brzog razvoja tih projekata.
Marković je kazao da su se na sastanku saglasili da Crna Gora, nakon učlanjenja u NATO, treba da bude snažnije, kao nikada do sada, fokusirana na proces evropske integracije.
„Opredjeljenje Vlade je da sada evropska integracija naš ključni cilj. To je prioritet broj jedan, broj dva, i broj tri. Dakle, svi potencijali ove Vlade i administracije koja joj je odgovorna biće usmjerena u tom pravcu“, poručio je Marković.
Prema njegovim riječima, na sastanku mu je saopšteno da ostaje princip regate, odnosno da one zemlje koje već ostvaruju napredak i imaju rezultate, budu vrednovane kroz otvaranje novih poglavlja.
„Naše opredjeljenje, naravno ako budemo sposobni da mu odgovorimo, je da u mandatu ove Vlade okončamo pregovarački proces“, rekao je Markovič.
Veoma je, kako je naveo, važno da je potvrđena spremnost evropskih partnera da i u narednom periodu pruže Crnoj Gori finansijsku, ekspertsku i tehničku pomoć, kako bi se cio proces evropskih integracija kvalitetno odvijao do kraja.
Marković je kazao da su razgovarali i o novim idejama kako osnažiti saradnju među državama Zapadnog Balkana, i saglasili se da je Crna Gora uvijek do sada bila promoter regionalne saradnje i činilac koji je mir i stabilnost u regionu smatrao ključnim preduslovom za njegov razvoj i evropsku i evroatlantsku perspektivu.
On je dodao da će Crna Gora, u novom kapacitetu, raditi na kvalitetnijem ekonomskom povezivanju i stvaranju uslova za kvalitetniju valorizaciju privrednih potencijala i resursa koje svaka država pojedinačno ima.
„Saglasili smo se da treba da radimo, a da manje pričamo. To je nešto čega se Crna Gora i do sada držala, a držaće se i ubuduće“, zaključio je Marković.