Vladimir Beba Popović, direktor Instituta za javnu politiku, poručio je da predsjednik Demokratskog fronta Miodrag Lekić razloge za svoje neuspjehe traži na pogrešnim adresama.
Predsjednik Demokratskog fronta Miodrag Lekić, u pokušaju da prikrije političke poraze, razloge za svoje neuspjehe ne traži u sopstvenoj nesposobnosti, već se sve češće bavi organizacijama koji sa njim nemaju dodirne tačke, saopštio je direktor Instituta za javnu politiku, Vladimir Popović.
Lekić je saopštio da, umjesto obaveze crnogorske vlade da na preporukama Evropske unije otvori i podstakne povoljnu atmosferu za demokratsko i pravno funkcionisanje države, premijer Milo Đukanović “i njegove specijalne službe uvoze, organizuju i finasiraju žurnalističko podzemlje i neki para-politički Institut za javnu politiku“.
“U pokušaju da prikrije svoje konstantne političke poraze, samoproglašeni lider opozicije Miodrag Lekić, razloge za svoje neuspjehe ne traži u sopstvenoj nesposobnosti i svom okruženju, već se sve češće bavi organizacijama i pojedincima koji sa njim nemaju nikakve dodirne tačke”, saopštio je Popović.
On je rekao da se dosad nijesu osvrtali na, kako je naveo, “laži i podmetanja ambasadora Mire Marković”, jer domen njihovih poslova nije politika već stručnost.
Ta stručnost se, dodao je Popović, najbolje vidi na preko 20 regionalnih i međunarodnih projekata koje su timovi Instituta za javnu politiku u Podgorici, Beogradu i Ljubljani implementirali za nešto više od godinu dana, koliko Institut postoji.
Upravo je ova činjenica, saopštio je, trn u oku “nekvalifikovanim, priučenim, nekompetentnim amaterima koji okružuju i podržavaju osobe poput samoproglašenog lidera opozicije”.
Prema riječima Popovića, jedina veza između profesora, doktora, stručnjaka i asistenata i te osobe je ta što je direktor Instituta u intervjuu koji je dao po dolasku u Crnu Goru prošle godine, “kao primjer vrhunskog licemjerja i neprofesionalizma tzv. nezavisnih medija, naveo činjenicu da su Vijesti danima prenosile iskaz izvesnog pokajnika italijanskih kriminalnih struktura Djerarda Kuoma”.
“A da su pritom sakrili nekoliko strana, i to onih u kojima Kuomo pred sudom svedoči i tvrdi da ga je u Crnu Goru doveo Lekić, njegov blizak i drag prijatelj”, dodaje se u saopštenju.
To, kako se navodi, raskrinkavanje lažne fasade pod kojom se Lekić predstavlja kao profesor i intelektualac i pokazivanje da je gori nego oni koje kritikuje, natjeralo ga je da prikaže svoje pravo lice.
Zato, dodaje se, neargumentovano, nesitinito, manipulativno insinuira i širi laži o Institutu za javnu politiku i predstavlja ga nekakvim centrom za uništavanje opozicije.
“Ovim upozoravamo Lekića da prvi sledeći put kad bude ponovo izneo neistine i diskvalifikacije na račun Instituta za javnu politiku, kao kada je nedavno tendenciozno i lažno citirao direktora Instituta u intervjuu na TV Vijesti – snosiće pravne posledice važećih zakona Crne Gore”, poručeno je iz Instituta.
Kako je saopštio Popovć, "neka blato i mulj u kome se nalazi dijeli sa svojim istomišljenicima, svojim NVO, svojim medijima".
“Jer je kao osoba kojoj su puna usta priče o borbi protiv diktature, upravo bio serviser i sluga Marka Miloševića, sina Balkanskog diktatora tokom njegovih bahanalija u Rimu devedesetih godina, za razliku od članova Instituta koji su u to vrijeme svi bili aktivni učesnici borbe protiv tog istog režima”, zaključio je Popović.
Lekić je saopštio da, umjesto obaveze crnogorske vlade da na preporukama Evropske unije otvori i podstakne povoljnu atmosferu za demokratsko i pravno funkcionisanje države, premijer Milo Đukanović “i njegove specijalne službe uvoze, organizuju i finasiraju žurnalističko podzemlje i neki para-politički Institut za javnu politiku“.
“U pokušaju da prikrije svoje konstantne političke poraze, samoproglašeni lider opozicije Miodrag Lekić, razloge za svoje neuspjehe ne traži u sopstvenoj nesposobnosti i svom okruženju, već se sve češće bavi organizacijama i pojedincima koji sa njim nemaju nikakve dodirne tačke”, saopštio je Popović.
On je rekao da se dosad nijesu osvrtali na, kako je naveo, “laži i podmetanja ambasadora Mire Marković”, jer domen njihovih poslova nije politika već stručnost.
Ta stručnost se, dodao je Popović, najbolje vidi na preko 20 regionalnih i međunarodnih projekata koje su timovi Instituta za javnu politiku u Podgorici, Beogradu i Ljubljani implementirali za nešto više od godinu dana, koliko Institut postoji.
Upravo je ova činjenica, saopštio je, trn u oku “nekvalifikovanim, priučenim, nekompetentnim amaterima koji okružuju i podržavaju osobe poput samoproglašenog lidera opozicije”.
Prema riječima Popovića, jedina veza između profesora, doktora, stručnjaka i asistenata i te osobe je ta što je direktor Instituta u intervjuu koji je dao po dolasku u Crnu Goru prošle godine, “kao primjer vrhunskog licemjerja i neprofesionalizma tzv. nezavisnih medija, naveo činjenicu da su Vijesti danima prenosile iskaz izvesnog pokajnika italijanskih kriminalnih struktura Djerarda Kuoma”.
“A da su pritom sakrili nekoliko strana, i to onih u kojima Kuomo pred sudom svedoči i tvrdi da ga je u Crnu Goru doveo Lekić, njegov blizak i drag prijatelj”, dodaje se u saopštenju.
To, kako se navodi, raskrinkavanje lažne fasade pod kojom se Lekić predstavlja kao profesor i intelektualac i pokazivanje da je gori nego oni koje kritikuje, natjeralo ga je da prikaže svoje pravo lice.
Zato, dodaje se, neargumentovano, nesitinito, manipulativno insinuira i širi laži o Institutu za javnu politiku i predstavlja ga nekakvim centrom za uništavanje opozicije.
“Ovim upozoravamo Lekića da prvi sledeći put kad bude ponovo izneo neistine i diskvalifikacije na račun Instituta za javnu politiku, kao kada je nedavno tendenciozno i lažno citirao direktora Instituta u intervjuu na TV Vijesti – snosiće pravne posledice važećih zakona Crne Gore”, poručeno je iz Instituta.
Kako je saopštio Popovć, "neka blato i mulj u kome se nalazi dijeli sa svojim istomišljenicima, svojim NVO, svojim medijima".
“Jer je kao osoba kojoj su puna usta priče o borbi protiv diktature, upravo bio serviser i sluga Marka Miloševića, sina Balkanskog diktatora tokom njegovih bahanalija u Rimu devedesetih godina, za razliku od članova Instituta koji su u to vrijeme svi bili aktivni učesnici borbe protiv tog istog režima”, zaključio je Popović.