"Prilikom jednog noćnog izlaska, upoznajem čoveka koji je kao menadžer stvarao tim za sedmu englesku ligu. Ispostaviće se da on traži i golmana...".
Saša Ilić danas ima 48 godina i bavi se hotelijerstvom, postao je majstor za koktele, dok je malo poznato da je poslužio kao inspiracija za junaka filma "Kad porastem biću Kengur".
Odnosno, lik koji tumači Nikola Đuričko je kombinacija Petra Borote i Saše Ilića.
Borota je daleko poznatiji, igrao je za Partizan i Čelsi, dok je Ilić svoj put ka Engleskoj "krčio" sporednim putem. Visoki momak iz Melburna je počeo karijeru u Borcu iz Banja Luke, potom igrao za Radnički sa Novog Beograda, da bi stigao poziv engleskog Čarltona.
Glavni junak poznat po nadimku "Kengur" je postao kultna ličnost srpske kinematografije, a sve zbog utakmice izmišljenog Istviča i nimalo izmišljenog Mančester junajteda.
"Čak sam dobio i poziv od čoveka koji je učestvovao u stvaranju filma 'Kad porastem biću Kengur' da dođem na premijeru u Sava centar, ali tada sam još bio igrač. Da sam došao, možda bih ga jednom odgledao celog, u komadu, a ne deo po deo", ispričao je Saša Ilić za portal "24sedam.rs" i otkrio koje su njegove sličnosti sa onim "Kengurom".
"Pa to što je golman, zovu ga Kengur, i što odlazi u Englesku da brani. Onaj deo gde ulazi u gol sa loptom zbog kačketa, to je pozajmljeno iz biografije čuvenog Petra Borote, koji je bio golman Čelsija. Imao sam priliku da se družim sa Kirkom Džounsom, koji je kao klinac u Čelsiju čistio Boroti kopačke. On mi je pričao o tome koliko je to bio jedan izuzetan čovek, zanimljiv fudbaler, i da je, uprkos tim nekakvim čudnim golovima, ostao omiljen među navijačima Čelsija".
A, kakva je priča "pravog" Kengura? Može li od nje da se napravi film?
Ne događa se baš svaki dan da fudbaler malog kluba kakav je Radnički s Novog Beograda završi u Engleskoj, pa čak iako su to bile lude devedesete.
"O tome bi možda mogao da se napravi jedan film. Ukratko, ja sam branio na golu Radničkog sa Novog Beograda i završavao sam treću godinu DIF-a. Onda sam, 1996. godine, odlučio da se pridružim rođenoj sestri, koja je iz Australije došla u London da studira. Prilikom jednog noćnog izlaska, upoznajem čoveka koji je kao menadžer stvarao tim za sedmu englesku ligu. Ispostaviće se da on traži i golmana, a kada je video moj VHS, samo je rekao: 'To je to, ti si čovek za nas', tako da sam opet stao na gol, iako sam došao u Brajton da završim četvrtu godinu fakulteta. Sad kad čovek sluša o tome da sam iz prve lige u tadašnjoj Jugoslaviji došao u sedmu lige Engleske, prva pomisao je da sam napravio nekoliko koraka unazad", kazao je Ilić i objasnio razliku.
"Zamislite to da sam u Radničkom dobijao 100 nemačkih maraka mesečno, dok sam u Engleskoj bio plaćen 480 funti nedeljno. Pa ja sam sebi tada izgledao kao milioner (smeh)".
U to vreme su u Engleskoj igrali Savo Milošević i Đani Ćurčić, a upravo je Ilić stigao kod njih na probu u Aston Vilu. Posle fantastične sezone u Čarltonu, kada je bio proglašen za najboljeg golmana lige, mogao je da napreduje u karijeri.
"Prvo je bilo: 'Kengure, otkud ti ovde?' Rekao sam im samo: 'Ćutite i gledajte da ne zatežete previše kod šuteva na treningu'. Odradio sam skoro cele pripreme sa Vilom, ali na kraju sam završio u Čarltonu. Toliko sam bio dobro utreniran da su moji novi poslodavci bili iznenađeni time kako potpuno nepoznat golman iz sedme lige tako dobro brani", ispričao je Saša Ilić.
Ilić je na kraju stigao do dresa Vest Hema, branio je i za Portsmut, Barsnli, Blekpul i Aberdin, dok je karijeru završio u Lids junajtedu.
Ima i dva nastupa za reprezentaciju Jugoslavije - kod Živadinovića i Đorića - dok su ostale i upamćene njegove izjave tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Prisetio se inicijative da se srpski fudbaleri povuku iz timova dok traje agresija…
"Da smo to prihvatili, samo bismo produbili problem, a verovatno bismo izgubili i ugovore, kao i šansu da kažemo nešto u odbranu sebe i svoje zemlje. Ja sam tada odlučio da učinim sve što mogu da budem najbolji na terenu, da makar na taj način skrenem pažnju medija na Srbe i Srbiju. Sećam se, igrali smo protiv Čelsija. Izgubili smo 1:0, ali su mene proglasili za igrača utakmice. Dao sam izjavu u kameru i dobio priliku da podržim Srbiju i svoje zemljake koji su u to vreme patili pod bombama".
"Osetio sam da je to najbolji način da pomognem kako bi se čula naša priča o Kosovu, a nisam propuštao ni priliku da zajedno sa ostalima odem pred Dauning strit 10 i protestujem protiv agresije", ispričao je sjajni Saša Ilić