"Mi smo tandem i ako neko želi jednog od nas u ekipi moraće da plati za obojicu. Bio bih jako tužan da odem pre njega ili obrnuto", kaže Mičel Donald u "unakrsnom" intervjuu za Damijanom Le Talekom.
Došli su jedan za drugim, u razmaku od šest meseci, ali će – kada za to dođe vreme – otići zajedno.
Poznanici iz zajedničkih ledenih ruskih dana, Holanđanin i Francuz, sklopili su partnerstvo i na terenu i van njega od kada su postali fudbaleri Crvene zvezde, a u intervjuu za portal crveno-belih poručili su da će otići iz kluba u isto vreme.
Ali, ne još – kako su naglasili.
Ovom dvojcu putevi su se ukrstili 2014. godine kada su zaigrali za rusku Mordoviju.
"Stigli smo u Saransk istog dana. Video sam Mičela na aerodromu, iako se tada nismo poznavali", otkriva Le Talek podatak koji je iznenadio i Donalda.
"Zaista si me video na aerodromu? I nisi mi se ni javio? I za mene je novost da smo istog dana doputovali na potpisivanje ugovora, zaista to nisam znao. Nekoliko dana nakon toga, kada smo se priključili ekipi odmah sam počeo da razgovaram sa Damjanom. Kada si nov u inostranom klubu samo tražiš nekog ko govori engleski, ko je u sličnoj poziciji kao i ti i ko može da te razume", rekao je Donald.
Pravi prijatelji postali su tek po dolasku u Beograd.
"Istina je da sam druženje sa Mičelom započeo samo zato što je govorio engleski. Kasnije se ispostavilo da smo postali pravi prijatelji, ali u Rusiji smo više bili poznanici koje je povezala ista situacija u kojoj se nalaze. Malo igrača u Mordoviji je govorilo engleski i bili smo osuđeni jedan na drugog", u šaljivom tonu rekao je Le Talek.
"Ne ljutim se na Damjana kad to kaže jer je u pravu. Nas dvojica smo u Rusiji bili poznanici koji ponekad odu na kafu ili ručak, popričaju posle treninga i to je bilo sve. Tek dolazak u Zvezdu nas je zbližio i zato mogu da kažem da mi je ovaj klub, osim trofeja i profesionalnog uspeha, doneo nešto pođednako vredno, pravog prijatelja", nastavio je Donald.
Donald ne želi da preuzima zasluge za dolazak Le Taleka u Zvezdu.
"Nisam ga uopšte ubeđivao da dođe. Jedina stvar koju sam uradio pre Damjanovog dolaska bila je ta da sam mu rekao kakva je ovo ekipa. Napomenuo sam koliko je Zvezda veliki klub, da nas prati mnogo skauta i da igrači odavde imaju šansu da odu u neke od najjačih liga. Damjan zna mnogo o fudbalu tako da je bio upoznat sa Zvezdinom istorijom, to nije bilo potrebe ni da spominjem. Iako sam znao da je on dobar igrač i da će doprineti ekipi nisam ja bio taj koji je u Zvezdi prvi spomenuo njegovo ime. Trener Miodrag Božović je jednog dana došao i pitao me šta mislim o tome koliko bi Damjan pomogao ekipi. Bio sam oduševljen idejom i posle toga sam počeo veoma često da ga spominjem. I to sam radio samo zbog njegovih odličnih fudbalskih veština, ne zbog ljudskih karakteristika. On uopšte nije dobra osoba", našalio se Donald.
Ipak, Donaldova uloga u ovom transferu je mnogo veća.
"Da Mičel nije bio u Zvezdi sigurno ne bih došao zato što nisam poznavao ekipu. Znao sam ime i uspehe koje je klub ostvario u istoriji, ali nije mi prioritet bio da dođem u Srbiju. Želeo sam da ostanem u Rusiji, ali tu je Mičel odigrao veliku ulogu. Dve, tri nedelje smo razgovarali, imao je strpljenja da mi govori o svemu što me čeka ukoliko dođem u Beograd. Video sam koliko je on zadovoljn i srećan i to mi je mnogo pomoglo da prelomim i potpišem za Zvezdu", preneo je Le Talek.
Dolazak u Zvezdu ispostavio se kao pravi potez, i za klub i za dvojicu fudbalera.
"Beograd je potpuno drugačiji i u odnosu na Ukrajinu i na Rusiju gde sam ranije igrao. U Saransku smo imali dva ili tri restorana, dok sam u Ukrajini živeo u malom mestu sa jednim kafićem i nisam imamo kako da utrošim slobodo vreme. Moram da priznam da je život u tamo bio mnogo dosadniji nego u Beogradu. Takođe vreme je u Srbiji mnogo lepše, a ljudi su ovde prijatniji, otvoreniji i pristupačniji. U zemljama iz kojih dolazimo navikli smo na život koji je sličniji ovom u Beogradu, navikli smo da ima mnogo dešavanja, da stalno negde idemo. Zato smo se lepo snašli u srpskoj prestonici", rekao je Zvezdin defanzivac.
Donaldova porodica takođe je srećna što dane provodi u Beogradu.
"Najviše volim što u Beogradu ima mnogo lepih mesta za decu. Ćerke često vodim u igraonice i sa njima se igram na trambolini, spuštamo se niz tobogan. Iako je predviđeno samo za decu moram da priznam da se i ja pođednako dobro provodim. Isprobao sam sve igračke. Još uvek nismo Damjana vodili sa nama, ali kad god dođe kod nas u goste moja starija ćerka mu se najviše obraduje. Zulaj ga obožava, a ona ne voli mnogo ljudi. Toliko su se zbližili da ga čak zove ujka Damjan. Zato sam siguran da je on dobar čovek, deca nikada ne lažu. Zulaj je vrlo aktivna i obožava fudbal, valjda je morala da nasledi taj talenat od mene. Njih dvoje često igraju fudbal u našem stanu. Uvek naprave nered, ali moram da priznam da se oboje mnogo raduju svakoj novoj utakmici", rekao je Donald.
Slobodno vreme dvojica fudbalera najčešće provode zajedno tako što odlaze na ručak ili šetaju gradom.
"I van terena provodimo mnogo vremena zajedno, ali ne viđamo se svakog dana. Pa ne bih mogao da ga gledam svakog dana", našalio se Damjan.
"To volim kod njega, mogu da mu kažem: 'Danas sam umoran od tebe, ne želim da te vidim', a sledeći put kada se sretnemo na treningu sve je u redu. Odlično se razumemo zato što imamo isti karakter. Obojica smo počeli sa dna, znamo kako je kada nemaš ništa i kada se svakog dana boriš da ostvariš svoj san. Nismo lenji momci, uvek smo spremni da se pomučimo za sve. Ono u čemu smo takođe isti, a što najviše cenim kod njega, je to što je iskren. Ne laže nikad, čak i kada je loše kaže realno kakva je situacija. Malo je danas takvih ljudi", rekao je Zvezdin vezista.
Iako njihov spoj na terenu daje odlične rezultate jedan drugom imaju šta da zamere.
"Damjan mi nikada ne ide na živce i smatram da je to plod zdravog odnosa koji imamo. Neko može da te nervira kada ne smeš da mu kažeš šta ti smeta, kada sve to držiš u sebi. Sa druge strane, na terenu mi vrlo često ide na živce. Njemu smeta što ja mnogo pričam u toku utakmice, reagujem vrlo emotivno, dok mene nervira što on stalno ćuti", rekao je Donald.
"I na treningu je ista situacija, često moram da mu govorim da ućuti. Još više od toga me nervira što je Mičel jako loš cimer. U karantinu i na pripremama smo uvek zajedno u sobi i ne znam još koliko ću moći da izdržim. Igra plej stejšn po 4 ili 5 sati dnevno, stavi slušalice i ne primećuje koliko viče dok pokušavam da zaspim. Možete da zamislite koliko mi je teško da ga slušam toliko dugo. Ipak neću da menjam cimera. Jednom mi je zapretio da će da me pronađe i ubije ako promenim sobu u karantinu", šaljivo je odgovario Le Talek.
Sličnost između srpskog i ruskog jezika obojici je mnogo pomogla pri dolasku u Beograd.
"Kada sam došao mogao sam da razumem neke reči koje su jako slične ruskim, ali prvo što sam naučio na srpskom bile su psovke. To je ono što nam se svima omakne u žaru borbe na terenu", iskren je Donald.
"Neke izraze koje koristim svakodnevno naučio me Zoran Rendulić kada sam tek stigao. Tek kasnije kada sam upoznao Rendulića i video koliki je šaljivdžija shvatio sam da je trebalo dobro da razmislim pre nego što mu poverujem da mi je rekao pravo značenje reči. Ipak, „šta radiš“ koristim svakodnevno i to je prva stvar koju me je naučio. Sada već mogu da razumem polovinu onoga što saigrači pričaju u svlačionici na srpskom. Ne bih umeo da razgovaram, ali razumem njih zato što je srpski dosta sličan ruskom tako da sam došao sa nekom vrstom predznanja", rekao je Le Talek.
Uvek su nasmejani i zato sebe vide kao jedne od krivaca za dobro raspoloženje koje vlada u Zvezdinoj svlačionici.
"Dobroj atmosferi u ekipi doprinosi najviše Mič. Iako se nas dvojica uvek smejemo i šalimo, ja sam povučeniji i ne utičem toliko na saigrače koliko on svojim šalama i doskočicama. On voli da priča previše i sa svima. Ja umem da se našalim sa Davidom Babunskim, odnosno sa njegovim stajlingom. Jedini je koji dolazi na treninge uvek sređen, volim da ga zovem predsedniče zbog toga. Za mene je to čudno jer tamo gde sam odratao niko se ne oblači tako. Ipak, David zna da ga izuzetno cenim i kao igrača i kao čoveka i nikada mi ne uzima za zlo. Takođe, svakdnevna tema mojih šala je Rendulić, on najviše od svih voli da se smeje i šali", rekao je novoproklamovani štoper.
"Ljudi mi govore da sam taj koji stvara dobru atmosferu i van terena. Istina je da sam uvek veseo i nasmejan i pretpostavljam da je to ono što prija svima. U timu uvek mora da postoji takva osoba, izgleda da sam ovde to ja. U odnosu na to kakva je finansijska situacija u klubu fasciniran sam koliko se svi držimo zajedno, koliko smo uvek veseli i nasmejani. U drugim klubovima ukoliko igračima zakasni jedna plata situacija ekspolodira. Ovde se ispred pojedinca uvek stavlja tim i to je zaista retko videti", tvrdi Donald.
Srbiju ističu kao zemlju u kojoj se najprijatnije osećaju.
"U Beogradu se ne osećam kao stranac, ljudi su vrlo prijatni i svuda nas lepo prihvataju. U Ukrajini i Rusiji to nije bio slučaj. Tamo sam čak imao problema sa rasizmom, često su za mene govorili 'onaj Francuz' i video sam kako prave rezliku među ljudima po tome odakle su što je za mene neshvatljivo", objasnio je Le Talek.
"Ja sam imao još više problema u Rusiji. Zaista nisam osoba koju mnogo stvari može da razljuti ili povredi, uvek sam nasmejan i raspoložen, ali rasizam je nešto što ne mogu da podnesem. Vrlo lako puknem u takvoj situaciji. Sećam se da sam imao problem kada sam tek stigao u Rusiju. Tadašnji golman me je na aerodromu nazvao crncem", rekao je Donald i nastavio...
"Sa mnom je u tom trenutku bio još jedan tamnoputi fudbaler. Obojicu nas je uvredio i tada sam mu prišao i rekao da je to prvi i poslednji put da mi se obraća na taj način. Ime mi je Mičel i tako svi ljudi treba da me zovu. Ne vidim potrebu da bilo kome dajemo imena na osnovu boje kože ili da po tom osnovu razlikujemo ljude. U Beogradu nisam imao takvih problema, ljudi me poštuju i veoma sam im zahvalan na tome. Svuda u svetu trebalo bi da bude tako", rekao je Zvezdin vezista.
Iako ne znaju gde će ih život odvesti u jedno su sigurni.
"Iz Zvezde odlazimo zajedno. Mi smo tandem i ako neko želi jednog od nas u ekipi moraće da plati za obojicu. Bio bih jako tužan da odem pre njega ili obrnuto. Da ste me to pitali kada sam dočekao Damjana u Zvezdi rekao bih da mi je svejedno, ali mnogo toga se promenilo od tada. Takođe, zajedno doprinosimo ekipi. Ne želim da kažem da smo kao Mesi ili Ronaldo, mi smo samo obični igrači koji veoma naporno rade, ali ukoliko jedan ode to bi se negativno odrazilo na igru čitave ekipe. Zvezdi smo potrebni kao tandem, a siguran sam da bi to i naši saigrači rekli", završio je Donald.
"Ne razmišljamo o odlasku, ali siguran sam da ge neću pustiti da ode sam", zaključio je Le Talek na kraju intervjua objavljenog na portalu FK Crvena zvezda.