Viktorija ide u njemačku školu, ali ja pratim za sebe jer mi je interesantno. Ne idem kod ćerke i unuke, čujemo se preko telefona, ne posjećujem ni majku, koja spada u rizičnu grupu ljudi, kaže pjevač u intervjuu za Kurir
Otkako je uvedeno vanredno stanje u Srbiji zbog koronavirusa, Aca Lukas (51) se trudi da što manje izlazi iz kuće.
Vrijeme, kako kaže, provodi uz igrice i tako što obnavlja gradivo iz osnovne škole.
Kako na tebe utiče novonastala situacija prouzrokovana koronom?
- Kao i na svakog normalnog čovjeka na ovom svijetu. Treba da se ponašamo što disciplinovanije da bismo se odbranili. Ovdje su razne teorije zavjere. Kakvih sam se priča naslušao da je to strašno. To zaista nije moj domen - samo znam da se ponašam po propisu da bih izbjegao probleme.
Šta znači da sa pridržavaš propisa?
- Što manje izlazim iz kuće preko dana, a uveče i ne izlazim jer je policijski čas. Odem po ćerku Viktoriju, čak i ne kupujem ništa u prodavnici, imam ljude koji mi donesu šta mi je potrebno.
Da li sa ćerkom pratiš onlajn školu?
- Ona ide u njemačku školu, ali ja pratim za sebe jer mi je interesantno.
Kakav bi ti profesor bio?
- Uh, ko zna, nisu još uveli taj predmet koji bih ja mogao da predajem.
Da li ti dolazi unuka?
- Ne, ni ja ne idem kod njih, ali se čujemo preko telefona. Ne idem čak ni kod majke. Ima komšinicu koja joj pomaže, tu su joj sin i ćerka iz prvog braka. Pošto je rizična grupa, ja sam joj rekao da joj ne padne na pamet da izađe napolje da ne bih otišao da joj zakucam vrata.
Kako provodiš vrijeme?
- Savršeno, al‘ neću da ti kažem šta radim.
Mora da je neka djevojka pored tebe?
- Ostaviću vama da to procijenite (smijeh). Možda igram neku igricu.
Šta ćeš da uradiš kad sve prođe?
- Sve što volim da radim je vezano za kuću, tako da se kod mene ništa specijalno promijeniti neće. Kad sve prođe, reći ću šta mislim, a sada sam miran kao bubica.
Pored korone, Zagreb je zadesio i zemljotres. Ti si se prvi oglasio i uputio reči podrške.
- S obzirom na situaciju, to je najmanje što sam mogao da uradim. Drugarica mi je tog jutra u pola sedam rekla šta se desilo. Odmah sam pozvao prijatelje i ponudio sve što mogu da učinim. Istog sekunda sam stavio post i bilo mi je drago što su ljudi uputili riječi podrške. Međutim, bilo je i onih maloumnika na čije reči sam krvavo reagovao.
Šta te je pogodilo?
- Iznerviralo me je to što neki govore „tako im i treba“. Odmah sam to ugasio jer poenta moje podrške je bila solidarnost. Ja sam samo 0,1 posto učinio da im pomognem i ne mogu da slušam, a ni da čitam zlurade komentare u teškim vremenima. U bilo kom dijelu svijeta da se to desilo, ja bih to uradio, a pogotovu u komšiluku, gdje imam mnogo prijatelja. Ja sam Srbin, i to veliki Srbin, a ako neko može negativno da reaguje na to što sam pružio podršku Hrvatima, koji su na svu nesreću doživjeli i zemljotres, ja sam šokiran da takvi ljudi postoje. Takvi ljudi su veća opasnost od korone.
Koliko ti smetaju negativni komentari?
- Ugasim ih jer ne mogu da gledam te velike ratnike koji ratuju iz fotelje, a kad mu neko podigne mali prst na ulici, on beži glavom bez obzira. Takvi ne treba da imaju pristup socijalnim mrežama jer samo to i znaju i onda preko naših profila maltretiraju druge.
Šta poručuješ narodu dok traje vanredno stanje?
- Vidim da svi pozivaju narod da ostanu kod kuće. Nisam se dosad oglašavao. Treba što više da se smirimo i da ne pravimo turbulencije. Svako moje oglašavanje izaziva tektonske poremećaje. Ja neću da remetim situaciju. Mislim da je predsjednik Aleksandar Vučić uradio pravu stvar i da je jedini lider u Evropi koji je imao petlju da izađe pred svoj narod i kaže sve. Situacija je kod nas takva, ili izolacija, ili smrt. Treba li da nam se desi kao u Italiji da bismo shvatili da nije zezanje. Na sreću, imamo Vučića i cijeli tim doktora, pa će oni spriječiti da naš narod osjeti muku.
