Na premijeri "U zemlji krvi i meda", glumica ispričala šta misli o kontraverzama koje prate film i zašto neće doći u Beograd.
Film koji je kritika opisala kao jednostran i brutalan i koji je domaća publika, zbog "već viđene satanizacije Srba", dočekala na nož, premijerno je prikazan na filmskom festivalu Berlinu, a rediteljka Anđelina Džoli je u intervjuu za TV Pink ispričala svoju stranu priče.
Imali ste samo 17 godina kada se događao rat u Bosni, šta zapravo znate o svemu tome i o Balkanu uopšte?
Putovala sam 10 godina u ratom zahvaćena područja i shvatila sam koliko ne znam o ovoj temi, o tome se nije otvoreno govorilo i ljudi o tome nisu gotovo ništa znali, a ja sam kao ljudsko biće osjetila odgovornost da saznam kako se to dogodilo, a kasnije da to i prikažem svijetu i napravim ovaj film koji pokušava da dočara šta su ljudi tamo preživjeli tokom tog strašnog sukoba. Ljudi sa svih strana su bili pogođeni tim ratom, i najmanje što zaslužuju je da se njihova priča čuje.
Koliko Vam je vremena trebalo da napišete ovaj scenario i šta Vas je vodilo kroz taj proces?
Scenario sam napisala na osnovu onoga sto sam prošitala, na osnovu priča ljudi i dokumenata… Pokušala sam da svoju porodicu, mog supruga Breda i sebe, stavim u tu situaciju, i pomislila da li bih ja mogla protiv njega i on protiv mene u takvoj situaciji i shvatila da to nikada i nikako ne bi bilo moguće. Ovaj film ne kritikuje jednu osobu, ni jednu stranu, on kritikuje međunarodnu zajednicu što je dozvolila da se ti ljudi nađu u takvoj situaciji.
Kako ste birali glumce za film?
Bilo mi je važno da glumci budu iz regiona i da donesu svoja znanja i utiske o tome šta se dešavalo u njihovoj zemlji , to ne bi mogao niko sa strane, a i meni su mnogo pomogli da bolje razumijem neke stavri koje su se dogodile u tom ratu.
Zašto ne dolazite u Beograd na premijeru i šta je vaša preporuka za ljude da pogledaju ovaj film?
Ima mnogo kontraverzi i ružnih stvari koje su propratile i još pate ovaj film. Izgovoreno je mnogo laži o meni i mom filmu, za mene je to bilo jako bolno. Moja namjera je bila da prikažem ljudsku priču, ali nažalost sve je pogrešno shvaćeno. Ja sam željela da dođem u Beograd i to i dalje želim , ali shvatam da tamo sada nisam dobrodošla i poštovaću to. Moji glavni glumci su iz Srbije i ja razumijem njihovu dušu i oni razumiju moju, i naša namjera nije bila ništa drugo nego da prikažemo priču na najbolji način i snimimo dobar film.
Mislite li da ste prikazali i stradanje srpske strane u istoj mjeri kao i suprotne?
Da, mislim da jesam. Shvatam da je opšte mišljenje da nisam to učinila, ali ja smatram, iz mog ugla gledanja, da sam stvari prikazala upravo onako kako sam inicijalno i željela.
(MONDO)
