Voditeljka Nikolina Pišek o životu posle smrti supruga Vidoja Ristovića
Voditeljka Nikolina Pišek pre skoro godinu dana izgubila je supruga Vidoja Ristovića. Nedugo nakon tragedije su krenula prepucavanja sa svekrom Mišom Grofom, zbog čega je bila u centru medijske pažnje,a ubrzo se vratila na posao kao voditeljka.
Sada je, u intervjuu hrvatskim medijima, otkrila kako se oseća posle svega: "Ova situacija dosta me toga naučila. Možda sam pre bila sklonija gurati glavu u pesak, ići linijom manjeg otpora, živeti u zoni komfora kad je reč o poslu. Odbijala sam dosta ponuda, nisam zapravo ni morala da radim. Naime, suprug i ja dogovorili smo se da ću se ja više baviti detetom, porodicom i organizacijom preseljenja. Nismo hteli da nam dete odgajaju dadilje, a kako je Vidoje mnogo radio, ja sam bila tu za našu ćerku. To je bio naš dogovor, koji se, nažalost, pokazao kao mač sa dve oštrice", rekla je Nikolina i priznala da "više nema taj luksuz da može da bira poslove".
VIDOJE I JA SMO IMALI DOGOVOR: Nikolina Pišek o životu posle tragedije - "Više nemam luksuz da BIRAM POSLOVE"
"Pre sam imala tu privilegiju da izvagam koliko svog vremena želim uložiti u neki poslovni projekat, koliko mogu tog vremena oduzeti od porodice, a sada više nemam taj luksuz. I nekako se našlo i snage i vremena za sve. Stravično je teško, ali sve se stigne. Mora se".
Nikolina je opisala kako se osećala kada je postala udovica.
VIDOJE I JA SMO IMALI DOGOVOR: Nikolina Pišek o životu posle tragedije - "Više nemam luksuz da BIRAM POSLOVE"
"Shvatila sam da kad me nužda natera, mogu mnogo. U početku sam strahovala kako ću sad po drugi put sama odgajati dete, bez oca. Imala sam rupu u karijeri i odjednom sam se našla na putu prema ponoru, u kojem ne znate gde ćete stati, hoćete li uopšte stati i koliko ćete duboko pasti. Budila sam se noćima u strahu. A sada idem iz dana u dan. U ovakvim životni situacijama ne smete gledati prema vrhu planine na koju se trebate popeti, već u noge. Penjati se polako, savladavati prepreke, jednu po jednu, i pomerati ih s puta. I nakon nekog vremena pogledati unazad i videti koliko ste toga prošli. Zaista je to tako. Ako postavite neki preambiciozan cilj i gledate samo prema njemu, bićete mnogo, mnogo daleko od njega. Meni je moj cilj zasad mnogo daleko, ali već sam dosta prošla, tako da znam da mogu, znam da ima načina, ima rešenja i uvek se nešto otvori. Nije sve bezizlazno kako se čini na početku".
