Pevač Šeki Turković svojevremeno otkrio zašto je napustio Srbiju i ko mu je pomogao da se zaposli kao vozač u Americi
Folker Šeki Turković svojevremeno je bio jedan od najpopularnijih na našim prostorima, a danas nema osobe koja ne zna njegov hit "Poslednji boem". Pevač je u jednom trenutku odlučio da napusti Srbiju i ode u Ameriku. Tamo je radio najrazličitije poslove, a onda se vratio u rodnu zemlju kako bi nastupao, ali ga je pandemija koronavirusa sprečila u tome.
"Ovo je sad prinudni odmor za pevače. Plašim se da ne potraje malo duže, a ne bih voleo. Peva se, iskoči neka tezgica, pevam po nekim garažama, po nekim sobama. Prvi put sam ove godine u Srbiji pevao na jednom vašaru pored Čačka i sinoć sam pevao jedan rođendan. Bilo je dosta kolega i bilo nam je lepo stvarno, bilo je negde oko 150 ljudi", rekao je on tada u "Grand magazinu".
Tada je otkrio i da je u Americi radio kao dostavljač, a da se u Srbiju vratio u nadi da će ponovo pevati. "Došao sam u Srbiju jer sam mislio da ću se ovde ubiti od posla u julu, avgustu i septembru, malo tezgice, malo vašari. Međutim, sve je otkazano. Estrada je poginula, mi smo poginuli. Jadni smo mi. Ja sam ovde kao u penziji, imam 23.000 dinara. Imam 67 godina, preko 40 godina radnog staža", rekao je on za Kurir.
Objasnio je i zbog čega je odlučio baš da se bavi vožnjom.
"Zbog toga što ništa drugo ne umem da radim. I tu su mi prijatelji pomogli, uz njihovu pomoć sam se odlučio za to. Bavio sam se vožnjom godinu dana, pa sam odustao. Prevozio sam svašta, poštu, pakete, bio sam dostavljač. Ništa nije teško kad mora da se radi. Ustajao sam u zoru, palio kombi, išao za Čikago 60 milja, potrpao sve pakete. Posle se moram vraćati kući i tako stalno. Dnevno sam prelazio oko 300 milja, to je negde oko 450 kilometara. I tako tri godine bez prestanka, i supruga i ja. Posle smo imali udes, nismo mi bili krivi, pa smo odustali od toga. Vratio sam se pesmi, pa došla korona. Videćemo šta ćemo dalje ".
Pričalo se da je, kada je odlazio, rekao "Doviđenja, Srbijo". A pevač je objasnio da li je to zaista i bilo tako.
"Čuo sam i ja za te priče da sam to rekao. To je pogrešna informacija, nisam to sigurno izjavio. Srbiju volim najviše na svetu, to je moja domovina, rođen sam tu i cela moja familija. Godinama sam imao turneje u Americi, imao sam radnu vizu, plaćao poreze, tako da sam imao pravo na američku penziju, sve sam po zakonu radio. Ako tamo ne plaćaš takse – nadrljao si. I dalje tamo plaćam porez i čekam da dobijem njihovu penziju, ali vraćam se u Srbiju! Ja bez nje ne mogu, volim ovaj narod i druženje s mojim prijateljima. Mikrofon u Americi nisam ostavljao, sve vreme sam pevao. Kad nije bilo tezgi i zabava, supruga i ja smo sedali u veliki kombi koji smo kupili. Sad ne. Radili smo isporuke. Amerika je takva, ako ne radiš, spakuj kofere i doviđenja. Nisam se stideo nikakvog posla tamo. Ne kradem, ne lažem, ne varam", rekao je Šeki i nastavio:
"Otišao sam u Ameriku pre pet godina, kada je tretman prave narodne muzike dotakao dno, kada su ugašene sve narodnjačke radio stanice u Beogradu, kada sam svoj poslednji ‘projekat’ platio 10.000 evra, a zauzvrat nisam dobio ništa. Kad se raspala Juga, raspala se i diskografija, harmonike su zamenili kompjuteri. Sad snimiš pesmu, ne dobiješ čak ni CD, ostalo ti samo da se obesiš na Jutjub. Ja u tome neću da učestvujem, zarekao sam se da nikad neću otvarati svoj Fejsbuk profil", pričao je tada Šeki.
