Kao mali bio je mršav i neuhranjen.
Poznati glumac Feđa Stojanović je preminuo u 73. godini. Pamtićemo ga po brojnim ulogama koje su ostavile neizbrisiv trag u domaćoj kinematografiji i pozorištu.
Jedna od priča vezana za Feđinu mladost je i ona da mu je majka, zbog slabog apetita, dala nadimak ozloglašenog logora.
"Majka me je zvala Mathauzen jer nisam volio da jedem. Bio sam neuhranjen a nestašan, i trošio sam energiju na sve strane. Jedine batine koje sam dobio u životu pale su posle velikog ubjeđivanja oko hrane. Otac me je stavio preko kolena i tako izlemao da ću batine pamtiti cijelog života, ali i dalje nisam volio da jedem. Tek kad sam se oženio i kad je žena počela da mi svaki dan pravi palačinke, počeo sam da jedem. Dugo mi je trebalo da se srodim sa svojim bićem. I u osnovnoj školi i u gimnaziji sam bio najmanji i najslabiji, a onda sam naglo počeo da rastem. U 18. godini sam imao 1,84 m, a 54 kg, bio sam šetajući leš, ali sa zdravljem nisam imao problema. Baš zato što sam bio najslabiji naučio sam da neke stvari mogu da sprovedem pomoću diplomatije, tako da me niko nije tukao", ispričao je jednom prilikom Feđa.
FEĐI JE MAJKA DALA NADIMAK PO ZLOGLASNOM LOGORU: A batine koje je dobio od oca pamtio je cio život!
"Ne znam da li su me voljeli, ali nisu me mrzjeli. Bio sam totalni antisportski tip, ali mi je drug bio najbolji fudbaler u školi. On mi je stalno namještao da igram centar, nabacivao mi loptu na nogu da dam gol. Ubjeđivao je sve da sam talentovan, govorio je: 'Super je, samo je kasno počeo da igra', a ja veze nisam imao. Zbog neuhranjenosti sam proglašen nesposobnim za služenje vojske, ali su me uporno zvali na regrutaciju. Kada sam po treći put došao, jedan komandir je mnogo vikao, da nam utjera strah u kosti i prije nego što odemo u vojsku. Pitao sam ga zašto viče, zar ga nije sramota, zar ne umije da govori pristojno? Zaurlao je: 'Ti ćeš meni na Kosovo ići!' Polako sam izvadio zeleni karton iz džepa i pokazao mu. To mi je bila 'legitimacija' da sam nesposoban za vojsku. Bjesnio je, tako crveno lice kao njegovo nikad nisam vidio. U vojsku nisam išao, a moja majka je tvrdila da bi bilo dobro da sam išao, da se malo uljudim", pričao je tada Feđa.
