Nagrađivani britanski scenarista za MONDO je pričao o "Besi", ali i "Mućkama", "Igri prestola", sličnostima između Britanaca i Balkanaca, gledanju rijalitija "krišom" i mnogim drugim stvarima.
Toni Džordan je britanski scenarista, poznat po serijama "Hustle", "Life on Mars" i drugim, a od 1985. napisao je više od 250 epizoda slavne sapunice "Eastenders". Džordan je jedan od scenarista "Bese", serije čija je radnja smeštena na Balkan, i najpre smo ga pitali - otkud on u regionalnom trileru koji gledamo na kanalu SuperstarTV mts televizije?
"Jedne večeri, niotkuda, primio sam poziv od Pita Smita iz 'Antena grupe', sa kojim sam već radio. Pitao je - druže, šta znaš o Balkanu? A ja sam rekao - pa, ništa zapravo. Znao sam za taj region, ali sam rekao, nikad nisam radio tamo, nisam znao ništa o tome. Pa, njegov prijatelj je imao ideju za priču, o nečemu što se zove besa, što je sveti zavet, i ispričao mi je šta je ideja u suštini, da razmišlja da uradi dramsku seriju, zasnovanu na toj priči. Da li bih bio zainteresovan da je pogledam, da dođem da ih posavetujem. Otprilike je tako počelo, došao sam, upoznao sam izvanredne ljude ovde, i shvatio da je to mesto gde bih voleo da radim. I tako je počeo proces," rekao je Džordan.
Ovo mu nije bio prvi put da radi sa nekim iz Srbije.
"Radio sam već sa rediteljem, Dušanom Lazarevićem, moja kompanija snima seriju u Britaniji, zove se 'Smrt u raju', radnja je smeštena na Karibe. Dušan je došao da režira nekoliko epizoda, tako da sam sa njim ranije sarađivao. Pričali smo o regionu, pričali smo o filmovima koje on voli odavde, ali se nikada zapravo nisam udubio u televizijske serije. Tako da, očigledno, bila je odlična prilika kada smo radili 'Besu', bilo je super, pozvao sam Dušana i rekao - jao, snimam nešto u tvom rodnom gradu, hoćeš da dođeš da se igramo? I došao je, i bilo je sjajno."
Na set se trudio da ne dolazi, jer kaže da jednom kada "rodiš" priču, na drugima je da je "odgajaju".
"Trudio sam se da ne budem na setu, jer je za mene teško, ja mogu da pišem priču, mogu da stvaram likove i narativ i pravac te priče, da je postavim tako da svi znamo… Ali su morali da je napišu lokalni scenaristi. Zbog nijansi kulture, društva… Nisam mogao da pišem dijaloge za ljude, jer to jednostavno ne bi radilo, kao što bi piscima odavde bilo teško da dođu u Britaniju ili Ameriku i pišu dijalog. Naročito jer je u pitanju priča koja je i o toj kulturi, bilo mi je veoma teško. To je kao da se porodiš, a onda moraš ovako da je daš nekome, i da se skloniš? Ali, duboko me je impresionirao ovdašnji tim, i pomislio sam - znaš šta, ovo je najbolje što mogu da uradim, da im dam materijal koji im je potreban i pustim ih da rade. Tako da, morao sam da se udaljim i sednem na ruke," nasmejao se Džordan.
OKO NJE SE SVE VRTI: Upoznajte lepu Hrvaticu koja igra Besijanu
"Besa" postavlja pitanje, koliko daleko je neko spreman da ode da bi zaštitio svoju porodicu, a Džordan je to pitanje postavio "pravo iz srca".
"Ja imam šestoro dece. Imam šestoro klinaca! Ja sam tata, znate, ja sam otac i to je ogroman deo mog života. I kada sam počeo da razmišljam o tome šta bi otac uradio… Svi to kažemo, 'uradio bih sve za svoju decu'. Aha. Da li bi ubio nekoga za svoju decu? Koliko njih bi ubio za svoju decu? Šta bi uradio, gde bi povukao crtu? I odjednom, to mi je postalo veoma interesantno iz perspektive likova. Znam da, kada sam razmišljao o priči, razmišljao sam srcem, jer sam pokušavao da se stavim u poziciju tih likova. I upravo to je čini univerzalnom, činjenica da nije o regionu, nije o tome gde se nalazimo, već je o tom liku, i očevima. A očeva ima širom sveta, i dodirnulo bi svakog od njih."
"Besa" je dobila odlične kritike, a mi smo pitali - da li serije postaju sve popularnije, ali i sve bolje, zato što televizija pobeđuje filmove? Da li živimo u novoj zlatnoj eri malog ekrana?
"Da, mislim da je zlatno doba televizije. Mislim da to tako funkcioniše. Holivud je počeo da vidi samo novac, umesto kreativnosti. Odjednom, počela je cela ta priča sa superherojima. Odjednom, umesto veoma interesantnih filmova, koji i dalje postoje, ali ne dobijaju toliko pažnje, veliki filmovi su 'Spajdermen I', 'II', 'III', 'IV', 'V' i 'VI", i 'Iron man I', 'II', 'III'… Pa, hajde da ih sve spojimo, i napravimo 'Čuvare ovoga' i 'Osvetnike onoga'? I Holivud je postao to. Tako da, mnogi scenaristi i režiseri koji su bili okrenuti pričama sa kreativne strane, prešli su na televiziju, i stvorili ovo novo zlatno doba. I sada, većina prvoklasnih umetnika, to sada vidimo i sa glumcima, kao što je Džulija Roberts, koji snimaju TV serije. Stoga, jeste zlatno doba."
Dakle, Holivud je propao, zato gutamo serije koje su sve bolje i bolje, a pitali smo Džordana zbog koje serije on nije spavao, dok je nije odgledao do kraja.
"Poslednja koju sam 'progutao' je zapravo 'Igra prestola'. Svi su je već gledali, a ja sam je propustio. Kada ste dramaturg, gledanje televizije, naročito dramskih serija, prilično liči na posao. Počnem da gledam, i već posle deset minuta, pomislim - zašto radiš to? Zašto je taj nož u toj fioci? Aha, pa da. Znači, uradićeš to, pa to… Moj mozak za pisanje priča se 'upali'. Mrzim da gledam drame, jer se osećam kao da sam i dalje na poslu. Pustim sebi emisiju o kuvanju, gledam i rijaliti programe, gledam 'Ostrvo ljubavi', 'Neženju'… To su sve ona zadovoljstva zbog kojih se osećamo 'krivim'. Ali na sve strane sam slušao, 'Igra prestola', 'Igra prestola', 'Igra prestola', i obično ignorišem to, ali ono što me je zainteresovalo za tu seriju je način građenja priče, kakav je započeo sa serijom '24'. Tada su scenaristi te serije, za svaku scenu, postavljali pitanje - šta NE možemo da uradimo? U ovoj sceni, u ovoj epizodi? Hajde da baš to uradimo! I meni je, kao pripovedaču, to bilo veoma zanimljivo. I kada su počeli da mi govore da se upravo to dešava u 'Igri prestola', šta ne možeš da uradiš, kog lika ne smeš da ubiješ, i onda uradiš upravo to. OK, moram ovo da gledam! Često letim svuda, tako da sam uglavnom gledao u avionu. Mislim da sam pogledao svih sedam sezona, ili koliko već ima, za četiri dana. Bilo je ludo. Gde god da bih pogledao, video bih zmajeve, već sam halucinirao. Ali me je oduševila serija."
I ko pobeđuje u "Igri prestola"?
"Ma, ja se kladim na zmaja. To bi bilo super, zar ne? Da vidimo zmaja na Gvozdenom prestolu."
Postoji li serija za koju bi voleo da ju je on napisao?
"Da, 'Sopranovi', verovatno. Obožavao sam ih. I opet, iz istih razloga koje smo pomenuli, o istoj je stvari. O porodici, o jednom čoveku, činjenica da je on mafijaški bos je nekako sekundarna. Serija je o toj porodici i njemu kao čoveku, i nošenju sa određenim situacijama svakog dana, sa kojima se i ja nosim, kao i svaki drugi muškarac. To je bilo beskrajno opčinjavajuće. Ja volim likove, volim da pričam o njima, a ljudi se nekada zanesu samo pričom. Priče su super, ali ne rade ako vam nije stalo do ljudi. Lik umre, vi ni ne plačete, jer vam nije stalo do njega. To je ključno, a ta serija je to imala," rekao je Džordan.
Svojevremeno je proglašen za TV dramaturga broj jedan u Britaniji, a o svom umeću priča skromno.
"Mislim da je najbolja knjiga o dramaturgiji koju sam ikada pročitao 'Adventures of the screen trade' Vilijama Goldmana. Goldman je napisao 'Sve predsednikove ljude', 'Buč Kesidi i Sandens Kid', i na svakoj stranici te knjige on kaže, morate da zapamtite, u našoj industriji, niko ne zna ništa. I to je istina. Ja ništa ne znam. Nema tajne. Mislim da je, sa brojnim piscima i glumcima koji tek počinju, problem to što misle da neko krije tu tajnu. Ne postoji. Svi mi samo radimo najbolje što možemo. Za mene, nema tajne, to je sve što instinktivno znam o pričanju priče, da moraš da pišeš za svoju publiku. Nije dovoljno da pišeš za sebe, to je OK ako ćeš samo ti čitati napisano, ali ako ćeš napisati nešto što će ići na televiziju i 'ući' u domove drugih ljudi, moraš da vidiš publiku. Moraš da pišeš o stvarima sa kojima će moći da se identifikuju i da ih dodirnu, koje će im probuditi empatiju. Zato volim 'Besu', zato što je baš takva priča, o porodici, o držanju porodice na okupu i potezima koje smo spremni da povučemo. To je, za mene, kada televizija i film zaista 'upale', kada je publika angažovana. Tako da, uvek mislite na publiku, to je najbliže što mogu da priđem tajni."
Interesantno je da je i Džordanov početak na televiziji - za televiziju. Izbačen je iz škole, skoro iz šale je poslao prvi scenario na konkurs, i odmah dobio posao.
"Ne znam da li sam ikada osetio inspiraciju da postanem pisac, ne znam da li to tako ide. Izbačen sam iz škole sa 14 godina, bio sam loš momak, nisam ništa radio, bilo je grozno, i postao sam prodavac, i prodavao sam stvari, radio po skladištima, vozio viljuškare, sve sam radio. Sto poslova sam našao za tri godine. I u nekom trenutku, preselio sam se, i moj komšija je bio scenarista u pokušaju. Pet godina je pokušavao da proda scenario. Pričali smo o tome, i pomislio sam da to baš zvuči kul. Napisao sam scenario, poslao ga i odmah su me zaposlili. Možda sam zapravo sve vreme bio pisac, a nisam ni znao," rekao je on.
Kroz 12 epizoda, svake nedelje od 21h na SuperStar TV (kanal 103 mts TV za Srbiju, Superstar 18 za Crnu Goru i 301 pozicija kanala za Bosnu i Hercegovinu) gledaćemo do koje granice je Uroš, čiju ulogu tumači Radivoje Raša Bukvić, spreman da ide da bi zaštitio svoju porodicu.