Bora Đorđević za MONDO odgovarao na kratka pitanja uoči koncerta koji će njegova Riblja čorba imati na Tašmajdanu 22. aprila, sa još grupom bendova.
Kada kažeš Bora Đorđević pomisliš na Riblju čorbu i rokenrol. Živa legenda srpskog roka je poput enciklopedije. Mnogo pređenih kilometara sa članovima grupe, mnogo svirki, mnogo događaja, anegdota...
Bora ne bi ništa menjao u svom životu. Pesma mu je donela mnogo, on je njoj poklonio život.
Počeo je u svom Čačku, a onda je došao u Beograd i počinje priča o Ribljoj čorbi koja traje gotovo već četiri decenije. Svirali su na Tašu, Kališu... ma, gde nisu!?
U susret velikom rok koncertu na Tašmajdanu 22. aprila, povodom novog otvaranja tog kultnog mesta, Bora je za MONDO odgovarao na kratka pitanja o muzici, bendu, publici...
Zbog čega ste odlučili da se bavite rokenrolom?
"To su bile '60 godine u Čačku kada je svaka ulica imala svoj bend i kada su svi slušali radio Luksemburg i kada je čudo zvano rock'n roll okupiralo Čačak. Moj prvi bend se zvao Hermelini i ako bismo uspeli da sa radio Luksemburga skinemo prvoplasiranu pesmu sa top liste bili bismo glavni u gradu".
Kada se kaže "rokenrol kao način života", šta to za vas znači?
"Nekad je bilo - sex, drugs and rock'n roll - od svega je ostao samo rock'n roll i to mi je dovoljno jer rock'n roll znači pobunu. Još uvek se bunim mada malo manje".
Koja vam je najzabavnija uspomena sa neke svirke?
"Za 37 godina postojanja Riblje Čorbe ima toliko priča koje su uglavnom pozitivne. Svirali smo svuda gde ima struje a možda je najšašavije kada se u Ratkovu menadžer Đango peo na banderu da nam dovuče struju da bi se igranka održala".
Po čemu pamtite prvu svirku?
"Prva svirka je bila u Čačku u sali Železničara i prodali smo celih 7 karata i naravno da smo svirali".
U čemu je najveća razlika na sceni nekada, i sceni danas?
"Danas klinci sede na kompjuteru i misle da su kompozitori. Pogrešni su polazi. Mi smo se bavili rokenrolom zato što to volimo bez razmišljanja koliko ćemo zaraditi a klinci danas razmišljaju samo o parama. Otuda poplava hibridnih frankeštajn pesama uvezenih iz Irana i udaljenih delova Turske i ostalih Pakistana".
Koja je bila marka prve gitare (instrumenta) na kojoj/kojem ste svirali i da li je ona/ono bilo ukrašeno nečim (nalepnica ili nešto slično)?
"Prva električna gitara koju mi je otac kupio bila je 'Melodija' i imala je jedan magnet. Tad se smatrala gitara bolja ako ima više magneta".
Da li se sećate šta ste imali obučeno na prvom koncertu - farmerke, majice, patike...?
"Ne sećam se, ali sam uvek pazio kako se obučem. Tad su se nosile pantalone-zvoncare i košulje na cvetiće".
Koji ste poklon dobili na prvoj ili na prvim svirkama (sada su to brushalteri, a onda...)?
"Sve i svašta ljudi bacaju na binu. Naši tehničari su se obogatili, kada je pesma 'Dva dinara druže' bila veliki hit. Posle svirke bi nosili pune kese dvodinaraca bačenih na binu".
Sa kojim muzičarem ste hteli da radite/sarađujete a niste imali priliku?
"Sa Džegerom, ali nikad nije kasno".
Šta za vas lično predstavlja Tašmajdan (u koncertnom smislu ili uopšte? Da li ste tu izlazili sa devojkama?
"Uvek i zauvek - mesto gde je bila dobra svirka, atmosfera...".
Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici -MONDOZabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.
