Saznajte kako je nastao film koji pravi "knedlu" u grlu, tera suze na oči i drži mesto broj jedan po mišljenju publike!
Endi Dufresn, povučeni bankar, osuđen je zbog ubistva svoje žene i njenog ljubavnika krajem četrdesetih godina prošlog veka. U zatvoru stiče prijatelje velikog srca, neprijatelje nasilničkih sklonosti, korumpirane "poslovne saradnike", ali niko od njih ne može ni da sluti šta tihi bankar smera dok noću gleda u poster lepotice na zidu svoje ćelije.
Nećemo vam, za sada, otkrivati više ako niste pogledali film, ali evo trejlera filma nastalog po priči Stivena Kinga.
Ovo nije film toliko o zatvoru, koliko o nadi koja ne umire, ljudskoj istrajnosti koja ne zna za vreme, i duhu koji ne posustaje ni pred najtežim izazovima. O mašti, koja nesputano buja čak i u teškim uslovima sivila i ograničenja. Takođe je o pravdi, nepravdi, i suptilnostima osvete.
King je ovu priču objavio u okviru zbirke "Different seasons", u kojoj svaka priča nosi ime jednog godišnjeg doba. Naslov "Bekstva iz Šošenka" je u slobodnom prevodu "Proleće nade: Rita Hejvort i bekstvo iz Šošenka".
U knjizi se nalaze i "Summer of corruption: Apt pupil", priča o dečaku koji otkriva traženog nacistu u svom komšiluku i sklapa sa njim pakleni dogovor, "Fall from innocence: The body" o grupi dečaka koji kreću u avanturu koja bi trebalo da se završi pronalaženjem leša, i "A winter's tale: The breathing method", o lekaru koji se priseća najbizarnijeg slučaja koji je ikada imao.
Jedino poslednja priča nije adaptirana u film, verovatno zbog stravične scene kulminacije, koja bi ipak zahtevala umeće i CGI koji krajem osamdesetih i početkom devedesetih nisu bili dostupni. Film "Apt pupil" snimljen je 1998, dok je po priči "The body" snimljen film pod naslovom "Stand by me", koji od 1986. važi za jedan od kultnih filmova o dečacima, prijateljstvu i odrastanju.
Režiser Frenk Derabont pokrenuo je krajem osamdesetih ideju koja je postala poznata kao "Dollar babies". Kontaktirao je Kinga sa željom da adaptira njegovu kratku priču "The woman in the room". Zaintrigiran, pisac mu je dozvolio da snimi film uz simboličnu nadoknadu od jednog dolara na ime autorskih prava. "Kralj horora" kasnije je pristao da svim mladim režiserima dozvoli da adaptiraju njegove kratke priče po ceni od jednog dolara, i oni su postali njegove "Dolar bebe".
Derabont se sprijateljio sa Kingom, koji mu je dozvolio da adaptira "Bekstvo iz Šošenka" po ceni od 5.000 dolara. King nikada nije unovčio ček koji je dobio od reditelja, već ga je godinama kasnije uramio i poslao Derabontu uz poruku "Ako ti ikada zatreba novac za kauciju". Kasnije je ovaj reditelj američko-mađarskog porekla snimio odličan film po Kingovom "zatvorskom" romanu, "Zelena milja", kao i adaptaciju novele "Izmaglica".
Derabont je najpre ponudio "Bekstvo" Robu Rajneru, koji je snimio film "Stand by me", ali je Rajner želeo da glavne uloge dodeli Tomu Kruzu i Harisonu Fordu. Derabont se predomislio, i sam režirao film sa glumcima po svom izboru.
Uloga Endija ponuđena je i Tomu Henksu, koji se već obavezao na snimanje "Foresta Gampa", pa je iskoristio priliku da sa Derabontom sarađuje na sledećem filmu "Zelena milja". Uloga Tomija bila je zamišljena za Breda Pita, koji je morao da je odbije jer je potpisao ugovor za "Intervju sa vampirom".
Kada smo kod izbora glumaca, Derabont je ispričao jednu zanimljivost iz procesa kastinga, koja ga je naterala da skrati naslov priče i izbaci ime Rite Hejvort iz imena filma. Naime, bio je "zatrpan" biografijama i ponudama glumica koje su se prijavljivale za ulogu Rite Hejvort!
"Pozvao me je i agent jednog od tadašnjih supermodela, neću otkriti koja je manekenka bila u pitanju. Rekao je da je scenario nešto najbolje što je ona ikada pročitala, i da misli da bi bila savršena za ulogu Rite", ispričao je Derabont.
Da je manekenka zapravo pročitala scenario pre nego što ga je ishvalila i ponudila se za ulogu, znala bi da se Rita Hejvort uopšte ne pojavljuje u filmu, osim na slici.
Ime filma promenjeno je u Finskoj u "Rita Hejvort: Ključ slobode", jer Finci nikada nisu čuli za nepostojeći Šošenk, a reč "Redemption" (iskupljenje, kod nas prevedeno kao bekstvo) nije mogla smisleno da se prevede. Italijani su gledali "Krila slobode", Izraelci "Zid slobode", Rumuni "Zatvor za anđele", a u Tajvanu je, ko zna zašto, film predstavljen pod naslovom "1995: Fantastično", pa su mnogi mislili da je reč o nekom akcionom spektaklu.
Izmene (SPOJLERI!)
Poznato je da knjige dožive brojne izmene tokom adaptacije za veliko platno ili mali ekran, ali "Bekstvo iz Šošenka" ostalo je manje-više original. Jedna od najprimetnijih izmena je sušto vizuelna, pošto je Red u knjizi sredovečni Irac, a Red u filmu Afro-amerikanac.
Za policijsku sliku mladog Reda tako je pozirao sin Morgana Frimena, Alfonso. On se pojavljuje u jednoj sceni, kao statista koji dobacuje novim zatvorenicima.
Knjiga se završava scenom u kojoj Red odlučuje da proba da stigne do Endija, dok je studio "Kesl Rok" insistirao da film ima "hepi end" u formi njihovog susreta. Derabont je napravio kompromis pa je prikaoa da Red stiže do Endija, ali zapravo ne ostvari kontakt s njim. Mladi zatvorenik Tomi u filmu je ubijen, dok je u knjizi prebačen u drugi zatvor.
Derabont, koji je i adaptirao scenario, ostao je veran Kingovoj priči, na čemu su mu mnogi fanovi duboko zahvalni. Setimo se samo adaptacije "Isijavanja" Stenlija Kjubrika, kojom je sam pisac bio užasnut jer je kompletno izmenila psihološku pozadinu glavnog lika, ili trenutno aktuelne TV adaptacije romana "Kupola", u kojoj su od originalne priče ostali kupola i imena glavnih likova, sve ostalo je izmenjeno.
Zanimljivosti
U poslednjoj sceni u Ziuatanehu, Endi vozi crveni "Pontijak GTO" iz 1969, iako se scena dešava četiri godine ranije. Produkcija je morala da Endiju da noviji auto, jer je originalno trebalo da vozi "Mustanga" iz 1965, čiji se vlasnik u poslednjem trenutku predomislio i odlučio da ga ne ustupi za potrebe snimanja.
Iz "budućnosti" su stigli i mikrofon u sudnici, sirene policijskih kola koje nisu korišćene do sredine sedamdesetih, kasa u supermarketu u kom Red radi po izlasku iz zatvora, knjige pisca Luja Lamura u zatvorskoj biblioteci koje su objavljene tek godinama kasnije, "tvist of" zatvarači boca piva, ploča iz 1970. koju Hejvud sluša u biblioteci...
U sceni bekstva iz zatvora, Endi puzi kroz kanalizacionu cev punu... pa, možete da pretpostavite. Zapravo, braon mulj kroz koji je Robins probijao svoj put do slobode napravljen je od mešavine čokoladnog sirupa, piljevine i vode. Iako je zatvor u Ohaju u kom je film sniman srušen nekoliko godina kasnije, cevi su do poslednjeg trenutka mirisale na kakao.
Kada god je kadar na Endijevim šakama, to nisu ruke Tima Robinsa, već režisera. Nije da bilo šta fali Robinsovim šakama, već Derabont više voli da za takve scene koristi svoje ruke. U jednom intervjuu je rekao da mu je tako najlakše, i da ne mora da objašnjava glumcima tačno gde koji prst kako da stave.
Jedna od "rupa" u filmu je poster na zidu Endijeve ćelije, jutro nakon bekstva. Kada upravnik zatvora uđe u ćeliju, poster je potpuno pričvršćen na sve četiri ivice, što Endi nikako ne bi mogao da izvede iz rupe, a nije postojao niko ko bi zalepio poster posle njegovog bekstva. Derabont je kasnije priznao da je malo "varao" u ovom kadru, da bi poster izgledao uverljivije i da bi dramatičnost bila veća kada se otkrije da je iza njega rupa. "Varao" je i u sceni u kojoj Endi probija rupu u cevi, pošto iz nje počne da šiklja mulj, što je nemoguće osim ako sadržaj kanalizacionih cevi ne "šiba" kroz njih pod pritiskom.
Čija je zapravo priča?
Iako "Bekstvo iz Šošenka" važi za jednu od najpoznatijih Kingovih priča, zapravo je reč o ideji Lava Tolstoja! Velikan ruske književnosti je 1872. objavio priču "Bog vidi istinu, ali čeka" na devet strana, u kojoj je Ivan Aksionov nepravedno optužen za ubistvo trgovca, izbičevan i poslat u Sibir. U zatvoru postaje jedan od najuticajnijih zatvorenika, a sve se menja dolaskom novih zločinaca, od kojih jedan priznaje da je zapravo ubio trgovca. Nakon 26 godina koliko je Aksionov proveo u Sibiru, čuvari otkrivaju da je neko kopao tunel kako bi pobegao. U pitanju je bio upravo zatvorenik koji je ubio trgovca, a pošto istina izbija na videlo, započinje se proces oslobađanja Aksionova. On ipak umire pre nego što izađe na slobodu. Priča se delom oslanja i na "Grofa Monte Krista" Aleksandra Dime starijeg.
Što se tiče samog filma, Derabont je rekao da je želeo da napravi omaž filmu Martina Skorsezea "Goodfellas", i da je zato koristio određene vidove montaže i naraciju.
Film je propao u bioskopima!
U "Bekstvo iz Šošenka" uloženo je 25 miliona dolara, a film je na blagajnama zaradio samo 18 miliona. Kritičari i ljudi koji su ipak platili bioskopske karte bili su oduševljeni, a film je nominovan za sedam Oskara, i u međuvremenu stekao kultni status, kao i prvo mesto na listi najboljih filmova svih vremena sajta IMDB.com, na kojoj drži prvo mesto već šest godina.
