Zlatne rezerve SFRJ bile su ogledalo njene moći, ali i slabosti – dovoljno velike da garantuju nezavisnost, ali nedovoljne da spriječe ekonomski krah koji je uslijedio nakon Titove smrti.
Dok se o Josipu Brozu Titu decenijama ispredaju razne priče i legende, od političkih do ljubavnih, jedna priča je oduvijek bila obavijena velom državne tajne – priča o zlatu. Koliko je bogata bila Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, odakle je stizalo žuto blago i šta je na kraju ostalo iza Tita?
Zvanični dokumenti, otvoreni tek decenijama kasnije, otkrivaju da je SFRJ bila ozbiljan igrač koji je svoje rezerve punio iz domaćih rudnika, a čuvao ih daleko od očiju javnosti.
Kada je 1945. godine nova vlast preuzela kormilo države, trezori su bili gotovo prazni. Kraljevina Jugoslavija je pred rat posjedovala impresivne 84 tone zlata, ali je vihor Drugog svjetskog rata to blago rasuo. Deo je potrošila izbjeglička vlada u Londonu i Vašingtonu, a deo su zaplijenile okupacione snage Italije i Njemačke.
Tito je, praktično, morao da krene od nule. Ipak, u trenutku raspada zemlje devedesetih godina, Jugoslavija je iza sebe ostavila 46,1 tonu monetarnog zlata.
Titovo bogatstvo i tajne zlatnih rezervi SFRJ: Kako je raspolagao imovinom i šta se krilo u Depou 555?
Bor kao "zlatna žila" Maršalove ekonomije
Za razliku od mnogih država koje su zlato morale kupovati na berzama, Jugoslavija je imala stratešku prednost – sopstvenu proizvodnju. Prema monografijama i arhivskoj građi Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor, ovaj rudarski gigant bio je glavni snabdjevač Narodne banke Jugoslavije (NBJ).
Sistem je bio postavljen tako da zlato nije smjelo da napušta zemlju bez stroge kontrole. Bor je decenijama, iz godine u godinu, isporučivao između 600 i 900 kilograma zlata direktno u državne trezore. Pored toga, arhive NBJ beleže da je značajan dio rezervi u posleratnim godinama stigao i kroz ratne reparacije, kao odšteta od Njemačke i Italije.
Strategija "ne drži sva jaja u jednoj korpi"
Gde se to zlato nalazilo? Iako je deo poluga čuvan u trezorima u Ulici kralja Petra u Beogradu, jugoslovensko rukovodstvo je, vodeći nesvrstanu politiku između Istoka i Zapada, znalo da sigurnost leži u diverzifikaciji.
Prema podacima iz Sporazuma o pitanjima sukcesije, međunarodnog dokumenta potpisanog u Beču 2001. godine, najveći dio jugoslovenskog zlata nije bio u zemlji. U trenutku definitivnog razlaza bivših republika, potvrđeno je da se 46,1 tona zlata nalazila u Banci za međunarodna poravnanja (BIS) u Bazelu.
Švajcarska je bila sigurna luka, ali i mesto odakle se lako moglo trgovati. Naime, tokom sedamdesetih i osamdesetih, kada je SFRJ upadala u dužničke krize, zlato deponovano u Londonu i Njujorku često je korišćeno kao zalog (kolateral) za dobijanje kredita kojima se kupovao socijalni mir i održavao standard građana.
Titovo bogatstvo i tajne zlatnih rezervi SFRJ: Kako je raspolagao imovinom i šta se krilo u Depou 555?
Mit o "Titovom sefu" i Depo 555
Posebnu pažnju javnosti decenijama je privlačila priča o ličnom Titovom bogatstvu. Da li je Maršal imao svoju privatnu zalihu poluga?
Odgovor je stigao tek 2013. godine, kada je Državna komisija, koju je formirao tadašnji predsjednik Srbije Tomislav Nikolić, otvorila famozni "Depo 555" u Narodnoj banci Srbije. Prema zapisniku Komisije, u vrećama koje nisu otvarane od Titove smrti nađeno je pravo blago, ali ne u onom obimu koji su teoretičari zavere očekivali.
Popisano je oko 30 kilograma zlata (u polugama i prahu) i više od 2.600 zlatnika. Međutim, poreklo ovog zlata ukazalo je na zanimljiv istorijski kontinuitet - mnogi predmeti nosili su žig porodice Karađorđević, što sugeriše da je nova vlast nakon 1945. jednostavno "nasledila" i prisvojila deo kraljevskog blaga zatečenog u dvorovima, koje je potom čuvano kao rezerva na raspolaganju Predsedništvu.
Titovo bogatstvo i tajne zlatnih rezervi SFRJ: Kako je raspolagao imovinom i šta se krilo u Depou 555?
Kome je šta pripalo?
Konačni bilans Titove ekonomske zaostavštine sveden je 2001. godine. Pomenutih 46 tona iz Bazela podijeljeno je prema ključu MMF-a, definisanom u Aneksu C Sporazuma o sukcesiji.
Tadašnjoj SR Jugoslaviji (Srbiji i Crnoj Gori) pripalo je 36,52 odsto ukupnih rezervi, odnosno oko 16,8 tona zlata. Hrvatska je dobila 28,49 odsto, dok su ostatak podijelile Slovenija, BiH i Makedonija. Zanimljivo je da su gotovo sve bivše republike svoje nasleđeno zlato odmah prodale, dok je Srbija svoj dio zadržala i kasnije ga značajno uvećala.
Titovo bogatstvo i tajne zlatnih rezervi SFRJ: Kako je raspolagao imovinom i šta se krilo u Depou 555?