Pevačica je u bivšoj Jugoslaviji bila ime za koje su svi znali.
Pevačica Tanja Jovićević, koja je svima poznata kao članica kultnog benda "Oktobar 1984", čiji se hitovi pevaju i posle toliko godina, našla se na ulici, bez krova nad glavom, kada je izbačena iz pete sezone rijalitija Zadruga. Smeštena je u jednom pansionu na Ibarskoj magistrali, koji joj plaća produkcija Zadruge, odnosno njen prijatelj Željko Mitrović.
"Tu sam jer nemam gde da idem. Zvao me je i Bane Dokić i ponudio mi smeštaj, ali meni ne treba smeštaj na noć ili dve, meni treba trajno stambeno rešenje. I sama ne znam ni gde ću ni šta ću, razumite me, nije mi lako", zabrinuto je rekla Tanja.
Tokom učešća u rijalitiju otkrila je kroz koju porodičnu dramu je prošla i koliko joj je značila pomoć Željka Mitrovića, njenog prijatelja iz nekadašjeg benda.
"Doživela sam izdaju, doživela sam odbačenost, poniženje, uvrede, potpuno nezasluženo - kada je zasluženo prihvatam. Deset godina ništa, apstinencija totalna. Tako je kako je, nije se pojavio onaj pravi. Ne znam da li će, ali ja strpljivo čekam", izjavila je u svom profilu pred ulazak u Zadrugu.
"Moja golgota kako je počela? Ja sam jedinica, a ta rodbina... Uvek sam bila crna ovca, bez dokaza sam osuđivana i bila sam na točkovima dok je život išao pored mene. Moj otac je poklonio stan mojoj sestri od tetke, ali sam tada ostala bez doma, ne beskućnik, nego bez doma. Nisam imala ni pasoš, da bih putovala negde. On je bio jako bolestan, razveli su se kada sam ja imala 13 godina, a sve su to krili od mene. Da sam mogla da uzmem neki deo toga, ne bih mogla. Nastavlja se život na točkovima, a ja sam više bila muško nego žensko, jer sam stalno radila. Stalno me je osuđivao što nije kod mene u bendu, ali prosto, mi smo kolege i nema šanse, prosto, izbegavala sam to. Tri godine smo mi ćutali, mislim nije patetika, ali ja se vratim sa turneje i zateknem ćutanje, odbijanje svega. Meni majka umire na rukama, eksplodiralo joj je srce. Da mi je neko dao bilo kakav savet, nemoj tim putem, nego meni niko nije ništa rekao. Kad je mama umrla, jedne zime, bila sam očajna i ostala sam sama. Rodbina se razbežala, kao da sam neki čudak. Desila se neka misterija u njihovim glavama, oni kažu, se*s, droga i rokenrol, a ja od toga ništa nisam konzumirala. Srećem jednu svoju poznanicu, oskudno obučenu sa troje dece, izašla je iz Sigurne kuće. Kliknulo mi je, rekla sam joj da dođe da živi kod mene, deca su bila mala. Kad je došla u moj stan bila je totalno istraumirana. Preživela je pakao, a tada kreće moj privatni pakao. Stižu računi, ja u bendu, šaljem novac, ali se ništa ne dešava. Na kraju svega se ispostavi da je dug ogroman. Na kraju ne znam gde je novac završio, nije bilo ni novca ni i jednog računa. Ona je sve vreme imala roditelje koji su je zvali da dođe, a ona je meni rekla da ih nema. Advokatica me savetuje da prodam stan ispod cene na aukciji. Zahvalna sam joj, jer mi je pomogla kad su mi izvršitelji kucali na vrata. Smognem snage da nastavim dalje", pričala je Tanja.
"Bilo je to jedno nesretno ulaganje. Kad sam izašla iz Zadruge 1, htela sam da uložim u neki posao, da se odmaram. Bila je u pitanju neka tekstilna industrija, ali propao je novac i posao. Nikada nisam izgubila veru u ljude, jer je bio loš tajming. Nadam se da ću dobiti priliku u muzičkoj industriji. Meni ovo ništa nije strano", rekla je, a jednom prilikom je otkrila šta se desilo sa dečkom i kako je došlo do toga da je izgubila krov nad glavom.
"Ja sam imala još jednu polovinu stana koji nije bio proknjižen, pa pošto je on upao u neke dugove, odnosno zajedno smo, ja stvarno nisam znala šta se dešava. On je završio u zatvoru, ali ja, naravno, nikada nikog ne bih ostavila na cedilu. Ja nisam videla dinara od te neke njegove aktivnosti, ali okej, i to sam ispoštovala, išla sam u posete. Najgore je kada vam se rade stvari iza leđa, a vi nemate pojma. Videla sam i tu zatvorsku priču, ali mi je žao što sam to videla."
Progovorila je i o raspadu benda Oktobar 1864, na koji kaže da je uticao rat.
"Godinama sam izbegavala da tražim opravdanje u tome, ali to je činjenica. Imali smo najkrvaviji rat zbog kojeg smo izgubili ljude, prijatelje, mesta gde smo odlazili zajedno, i tu zemlju, naš dom. Muzika je tada bila čin iskrenosti, ljubavi, slobode. Rat je prekinuo naše snove. Bili smo mladi ljudi, ali sam srećna što kada nastupam negde sada i izvedem neku EKV pesmu, mladi znaju sve reči i ima ih puno. Muzika je našla svoj put i pored svega. Nema prepraka za nju, postoje samo ljudi koji mogu da pokušaju da nametnu nešto radi svojih interesa. Što se tiče Oktobra,mislim da nije uspeo da kaže sve. Uhvatio je zadnji voz Jugoslavije. Rat je uticao na to što smo se raspali. Uticao je na tu kreativnu stagnaciju. Lično, moral i etika mi nisu dozvoljavali da pevam dok moja zemlja i moj narod umire. Te rane nikad do kraja neće zarasti."
HARALA SCENOM, A ONDA DOŽIVELA JEZIVU IZDAJU: Ostala na ulici, najbliži joj zabili nož u leđa, videla i zatvorsku priču
Tanja ne krije da je u rijaliti ušla zbog poznanstva sa Željkom Mitrovićem.
"Ljudi zaboravljaju da je on jedan fantastičan basista. On u svojoj kancelariji redovno svira bas i sluša odličnu muziku. On je kao vrlo mlad čovek sebi zacrtao da hoće da bude to što je sad. Došao je pred nas i rekao: 'Ljudi, ja hoću dalje od ovoga'. A kad neko ostvari svoj san, ja samo mogu da kažem - svaka čast. Mene ne interesuje ništa drugo."
U rijaliti je ušla u trenutku kada joj je život bio na raskrsnici, kada nije znala šta će.
"U tom trenutku nisam imala posao, privatni život mi se raspao, bila sam u totalnom haosu, zazvonio je telefon i ja sam bez razmišljanja rekla da i ostala sam devet meseci. Otišla sam tamo, jer sam na to gledala kao na izuzetnu poslovnu ponudu. Rijaliti shvatam onako kako to treba da bude: da kada osobe sa određenom biografijom pozovete u jedan televizijski šou, oni reaguju na situaciju koja im se dogodi onako kako bi reagovali u privatnom životu. Tako sam se i ponašala. Kada me sretnu sad ljudi na ulici, zahvaljuju mi se, jer sam bila svoja i odbranila sam boje svoje muzike. Mislila sam da ću moći da promovišem malo više neku drugu stranu reke, ali dobro. Ako se pomoću tog rijalitija saznalo da sam i dalje tu, da radim, da stvaram, da pevam, meni je to dovoljno. To je sud javnosti i svako odgovara za svoje postupke. Meni nije padalo na pamet da pred tim sudom uradim nešto nepimereno", zaključila je Tanja Jovićević.
HARALA SCENOM, A ONDA DOŽIVELA JEZIVU IZDAJU: Ostala na ulici, najbliži joj zabili nož u leđa, videla i zatvorsku priču
Pogledajte kako je nekada harala muzičkom scenom:
