Nakon 70 godina pomnog istraživanja, naučnici došli do novih otkrića o ženskoj erogenoj zoni.
Na "G-tačku", odnosno "tačku užutka" kod žena prvi je ukazao Ernst Grofenberg, još 50-tih godina prošlog veka, opisujući je kao osetljivu zonu sačinjenu od zbira žlezda, kanala, krvnih sudova i nervnih završetaka koji okružuju uretru žene. Naučnisi je još nazivaju i unutrašnjom tačkom okidanja ili uretralni sunđer.
Sedamdeset godina kasnije, oa tema je još uvek na neki način kontroverzna, pre svega, zbog toga što neke žene i muškarci mogu da je pronađu, dok drugima to ne polazi za rukom.
Najnovije istraživanje kaže da postoji logičan razlog zbog čega je to rako. Naime, poslednje studije sugerišu da ne postoje dokazi da žene imaju tu malu, superosetljivu regiju koja bi mogla stvoriti posebno snažne orgazme kada se stimuliše.
Poslednje istraživanje koje je sprovedeno nad 17 žena srednjih godina, nije našlo nikakve dokaze o takvom mestu, već o regiji gde su nervi "prilično ravnomerno raspoređeni".
U časopisu "International Urogynaecology Journal" objaveljena je studija turskih stručnjaka koja sugeriše da su "anatomski dokazi o prisustvu G-tačke oskudni, nedovoljni i slabi."
U savremenom društvu ova mala neuhvatljiva tačka užitka kod žena pretvorila se u multimilijarderski biznis, obavljaju se hirurške intevencije koje bi trebalo da je istaknu, kao i terapije za "otkrivanje" ove zone.
I mada nikada ranije nije naučno dokazano da G-tačka postoji, ona je nakako uspela da učini da se žene, koje je nisu otrkile, osećaju nesigurno i neprivlačno.
Istraživanja pokazuju i da je čak 22 odsto muškaraca otkilo da im je glavno cilj u se*su da otkriju upravo ovu tačku užitka kod svojih partnerki.
