Poznati imunolog dr Borislav Kamenov ispričao je sve o vitaminima koji su najvažniji za imunitet, pa pojasnio i koja je to grupa ljudi koja mnogo troši vitamin D.
U vrijeme pandemije mnogi se "kljukaju" različitim suplementima, od kojih neki zapravo i nemaju baš nekog efekta. Imunolog dr Borislav Kamenov je u emisiji "Uranak" na K1 objasnio koji vitamini zaista mogu da pomognu u zaštiti od infekcije i borbi sa infekcijom, ukoliko do nje dođe.
"Naročito je važan vitamin D3, to je vitamin koji dobijamo preko sunca, to je neka ta veza sa Suncem i kosmosom jer je život tako i nastao. Svjetlost podržava život. Zašto je sad vitamin D vrlo važan? Zbog toga što ima dva područja djelovanja, prvo je na ranom nivou. Kada govorimo uopšte o zaštiti od infekcija, važno je da znamo da vitamin D je u stanju da drastično unaprijedi ubijanje infekcija i toksina, on je znači važan za eliminaciju virusa i toksina, a to je upravo kod kovida vrlo značajna stvar. To je, da tako kažemo, ta rana intervencija ili još bolje da kažemo prevencija. Znači najbolje je da sebe obezbijedimo odgovarajućim nivoom vitamina D zato što će taj vitamin prvo da napravi detoksikaciju našeg organizma, a drugo, da nas zaštiti da što lakše i brže eliminišemo ne samo kovid, već i sve druge viruse".
Dr Kamenov kaže da je vitamin D vrlo važan u ranoj vazi, da bismo se zaštitili od bolesti, ali pomaže i kada dođe do infekcije.
"Važan je ako se neko inficira da se zaustavi citokinska oluja. Uz prisustvo vitamina D se stvaraju regulatorne ćelije koje onemogućavaju da nas imunski sistem ubije. Nas imuni sistem štiti od bolesti, ali na kraju može da nas ubije ako se taj uzročnik umnoži".
Jasno je koliko je važan vitamin D, za koji imunolog kaže da je najbolje unositi ga sunčanjem. Međutim, kako i sam ističe, "u mjesecima koji imaju slovo r, tu je deficit vitamina siguran", zato objašnjava ko treba u kolikim dozama da uzima ovaj vitamin kroz suplementaciju.
"Bebe mogu da uzimaju 400-500 jedinica, zatim mala djeca mogu da uzimaju 1.000-1.500, kasnije 2.000, mladi ljudi, odrasli, 5.000 je neka optimalna doza, a ljudima koji imaju preko 60-70 godina je vrlo često potrebno i 10.000 jedinica", pojasnio je dr Kamenov, dodajući da "nije baš toliko značajno u koje doba dana se unosi vitamin D".
Imunolog je otkrio da postoji i grupa ljudi koji, kako kaže, troše mnogo vitamina D.
"To su ljudi koji su zatrovani, koji imaju nepodnošenje neke hrane, ne podnose mlijeko, ne podnose hleb ili koriste hranu koja je zatrovana, prskana. To je masovna pojava. Znači, crijeva treba da se poprave, mora da se vodi računa o načinu ishrane, a u crijevima su naročito važni probiotici jer dotjeruju epitelne ćelije da nisu tako propusne, da ne propuštaju otrove. Kad crijeva propuštaju otrove, onda imamo situaciju da trošimo velike količine vitamina D. Takvi pacijenti kada uzimaju probiotike, oni će smanjiti potrebu za drugim vitaminima, koji su vrlo značajni, ali se manje troše na detoksikaciju, pa se time bolje troše na zaštitu od virusa i drugih bolesti".
Dr Kamenov istakao je i da on "nije protiv vakcine", iako su mnogi tako shvatili njegovu priču o vitaminima, ali podvlači i da je nivo vitamina D u organizmu važan u kontekstu toga kako će telo da odreaguje na cepivo.
"Ja nisam protiv vakcine, ali vitamin D može da pomogne da vakcina bolje odreaguje i biće bolje zaštićen. Onaj ko nema dovoljno vitamin D, njemu vakcina vrlo često neće da se primi, zato što je imunski sistem, ta baza je važna".
Pored vitamina D i probiotika, za koje imunolog ističe da su jako važni za imuni sistem, on navodi i da su veoma bitni vitamin C, cink i selen.
"Cink je izuzetno značajan jer je sastavni dio velikog broja regulatornih molekula, to su proteini koji ispravljaju greške u našim ćelijama. Kada imate virusnu infekciju, vama treba dobra zaštita, ako nemate cink, onda se stvaraju greške i nema ko da ispravi greške", poručio je.
