Svima dobro dođe praktičan vodič za borbu protiv gojaznosti! Izaberite one načine koji vama najviše odgovaraju, dovoljno je da ih bude šes ili sedam, i primenjujte ih dosledno.
Koliko često merite svoju težinu na vagi? I koliko često, pritom, mislite o svojim navikama u ishrani?
Istraživači tvrde da je baš u ovome ključ uspešne borbe protiv gojaznosti, a lekari preporučuju da izaberete svoju kombinaciju metoda, piše Lepa&Srećna.
Ovo je i te kako važno u pripremi za drugi talas korona virusa koji se očekuje na jesen, budući da je dokazana veza između gojaznosti i težih ishoda kod pacijenata obolelih od kovida-19.
Zato Lepa&Srećna vodi kampanju za uvođenje što zdravijih navika u ishrani, a više o tome pročitajte OVDE!
Studija dr Kerstin Fraj i grupe naučnika sa Oksford Univerziteta, objavljena 2. jula 2020. godine u britanskom Žurnalu za zdravstvenu psihologiju pokazuje da smo i te kako sposobni da regulišemo svoju ishranu a za to su nam potrebni jednostavni, praktični vodiči.
Prenosimo vam savete nutricionista i stručnjaka za fizičku aktivnost upravo u vidu takvog vodiča!
Svakako se možete prethodno posavetovati i sa psihologom i, u saradnji s njim, odabrati one koji su za vas najbolji.
1. Planirajte sve obroke bar jedan dan unapred.
Tako nećete podleći iskušenju da kupujete brzu hranu i jedete prvo što uspete da nabavite kad ogladnite.
2. Ograničite se na tri obroka dnevno.
Ovo važi za one koji "nikad" ne doručkuju, ne večeraju a često i ne ručaju, a stalno nešto jedu.
3. Preskočite jedan obrok dnevno.
Ako obilno doručkujete, a ručate kasno, izbacite večeru.
4. Ne dajte organizmu nove kalorije posle 20h uveče.
To se odnosi i na hranu i na piće.
5. Proveravajte koliko kalorija ima u namirnicama koje nabavljate.
6. Napravite plan kalorija prema svom organizmu.
I držite se plana.
Kako da izračunate kalorije za dijetu, pročitajte OVDE.
7. Jednom nedeljno praktikujte dan "gladovanja".
To ne znači da ne jedete, već da u obrocima ne bude više od 800 kalorija ukupno.
Obavezno tog dana popijte 2 litra vode.
8. Vodite dnevnik ishrane.
Mnogi shvate koliko jedu tek kad počnu da zapisuju šta su pojeli tokom dana.
9. Odmerite porcije realistično.
Ne podležite modi restorana brze hrane - sve veće porcije, sve više čaše za napitke!
Sipajte umerene količine, ne preterujte ni sa jednom namirnicom.
10. Obavezno sedite za stolom dok jedete.
Ovo naročito važi za sve nas koji stalno "jedemo s nogu".
Posledice su slaba kontrola količine pojedene hrane i loše varenje.
11. Nemojte jesti između obroka.
Ako morate da jedete češće, odredite tačno kad su užine.
12. Za užinu nemojte jesti grickalice i slatkiše.
13. Izbacite prženu hranu sa jelovnika.
Ostaje mnogo drugih varijanti: pečena, barena, sirova...
14. Izbacite ugljene hidrate.
To znači i hleb, i čokoladu, i peciva...
15. Za obrok odaberite samo jedno jelo.
To znači, za doručak možete da pojedete ili pržena jaja ili sendvič. Nemojte jesti sendvič uz pržena jaja.
16. Ako užinate, neka to bude voće ili povrće.
Ujutru se potrudite da na posao ponesete kesicu seckanih šargarepa, jednu papriku isečenu na režnjeve, pa čak i nekoliko listova oprane i osušene salate. Pojedite sve to za užinu i osvežiće vas, a i zasititi čak i bez dresinga.
17. Zamenite krompir, pirinač i testeninu povrćem.
Najjednostavniji i najčešći prilog u našoj kuhinji često je i najmanje dijetalan. Birajte priloge sa nižim glikemijskim indeksom.
18. Zamenite jedan obrok proteinskim napitkom.
Ovo je pogodno za doručak. Obavezno proverite kalorijsku vrednost.
19. Umesto slatkiša, za užinu pojedite 6 do 8 oraha.
20. Za piće koristite samo vodu, čaj ili kafu bez šećera.
Pročitajte ostale načine da se kalorijama borite protiv korone na portalu "Lepa i Srećna"!
