Od bezazlenih belih laži do majstorskih obmana: ZAŠTO i KADA LJUDI LAŽU?

Najčešći razlozi i sutuacije kada smo neiskreni.

Neka novija istraživanja pokazuju da se situacija poslednjih godina promenila, pa ipak češće govorimo istinu nego što lažemo. Ali, pitanje je, zapravo, zašto ljudi lažu? Kada to čine i koje su najčešće laži koje izgovaraju?

Zbog čega lažemo?

"National Geographic" prikupio je podatke o tome zašto ljudi lažu i razloge razvrstao u četiri glavne kategorije:

1. Zbog "samopromocije"

Nešto manje od polovine najčešćih laži (44 odsto) uzrokovane su potrebom za nekom vrstom "samopromocije". Slede finansijska dobit (16%), neki vid koristi nevezano za novac (15%), u cilju pomoći nekome da se oseća bolje i podigne samopouzdanje (8%) ili da bismo se stavili u centar pažnje i zabavili druge i nasmejali ih (5%).

2. Da bismo se zaštitili

Drugi glavni razlog zbog kojeg ljudi lažu je zaštita. Samo više od jedne trećine svih laži (36%) izrečene su u cilju prikrivanja neke vrste greške ili "zlodela" (22%), ili kako bismo izbegli druge ljude koji nam iz nekog razloga ne prijaju (14%).

3. Kako bismo uticali na druge

Manji procenat izgovorenih laži (11%) vezan je za naš uticaj na druge ljude. Pa tako, neiskreni smo kako bismo pomogli drugima (5%), povredili druge (4%) ili iz puke ljubaznosti i pristojnosti (2%).

4. Nedefinisan poriv

Najmanji procenat neistina kojima se ljudi služe (9%) zapravo je nedefinisanog uzroka. Osobe koje lažu  a da ni sami ne znaju zašto, čine najveću grupu - 7%, a ostali se smatraju patološkim lažovima (2%).

Studija iz primenjene kognitivne psihologije otkrila je da neprekidno laganje čini da više verujemo u "lažne događaje" i umanjuje našu sposobnost da poverujemo u nešto što se zaista dogodilo. Laganje može narušiti percepciju i poverenje ljudi u situacije i događaje koji su istiniti.

Vrste neistina

Kako da razlikujemo laži? Ovo su neke od najpopularnijih vrsta neistina kojima se većina koristi.

Drske: Sočne, masne, drske laži koje su toliko smel" da je većini (slušalaca) prosto neverovatno da ih neko izgovara. Deca su sklona ovakvim "nerafiniranim" lažima.

Obmana: Smišljene su vrlo pažljivo i vešto s namerom da se osoba kojoj su upućene dovede u zabludu. Te laži su često suptilne i teško ih je otkriti.

Poricanje: Poricanje istine podrazumeva odbijanje da se prizna nešto što je istina.

Greška: Laži se mogu dogoditi i greškom. Ljudi mogu da veruju da je istina ono što govore, čak i ako to nije slučaj.

Preterivanje: Uveličavanje  događaja, ljudi, osobina... Koriste ih oni koji sebe opisuju kao NAJ u svemu. U drugom slučaju, upotrebljavaju ih ljudi koji su skloni da obećaju "kule i gradove", kako bi ispravili neku grešku.

Minimiziranje: Umanjivanje značaja nekog događaja, nekih ljudi, nečijih karakteristika... Ova vrsta laži često uključuje racionalizaciju i dešava se kada ljudi ne mogu u potpunosti da negiraju istinu. Onda je makar malo "naruže".

Prećutkivanje: Ova vrst laganja podrazumeva izostavljenje nekih delova priče. Ovo je ujedno i "najlakša" vrsta kreiranja neistine, jer zapravo - nema kreacije. Sve što je potrebno jeste da se samo nešto prećuti. Takođe ova vrsta laži je predmet najviše polemika jer mnogi smatraju da prećutkivanje nije isto što i laganje.

Najčešće laži

Neke od najčešćih laži su "bele" laži, za koje se obično smatra da su bezopasne, trivijalne ili svakodnevne. Na primer, kada ljude pitaju "kako su", mogu da kažu da su "dobro" čak i ako to nije slučaj. Iako su mnoge "bele" laži dobronamerne i mogu se smatrati bezazlenim, one ipak mogu drugima da naškode.

Istraživanje je otkrilo niz oblasti u kojima ljudi redovno lažu, što je posebno izraženo u slučaju poslovnih biografija i prilikom razgovora za posao. Godina 2017. čak 85 odsto poslodavaca ustanovilo je da su njihovi kandidati lagali prilikom prijave za posao. Pet godina ranije, taj procenat je bio manji - 66 odsto. S druge strane, stručnjaci kažu da "preterana" iskrenost u ovoj situaciji može da bude štetna...

Osim toga, ljudi najčešće lažu kod lekara. Studija objavljena u "Jama Network Open" otkrila je da je oko 81 odsto pacijenata najmanje jednom slagalo svoje lekare. Evo o čemu najčešće lažemo doktore: 

1. Ne pridržavamo se uputstva za upotrebu lekova koji su nam prepisani;

2. Ne vežbamo redovno ili uopšte;

3. Ne razumemo uputstva lekara;

4. Ne slažemo se sa preporukama lekara;

5. Pridržavamo se nezdrave dijete;

6. Uzimamo određene lekove koji nam se ne preporučuju;

7. Uzimamo lekove "na svoju ruku".