Smatra se da je oko 1,6 milijardi ljudi širom sveta u riziku od poremećaja rada štitaste žlezde, na stotine miliona je obolelo, a više od 120 miliona živi sa "prikrivenim" simptomima ovog poremećaja, kao što su umor, gojaznost i depresija, bez dijagnoze.
Simptomi poremećaja rada štitaste žlezde, jednog od najčešćih oboljenja u svetu, često se javljaju zamaskirani a da ih nismo ni svesni. Ako se ne leči, ovaj poremećaj može dovesti do ozbiljnih komplikacija kao što su problemi sa srcem, mentalnim zdravljem i neplodnošću.
Tokom ove nedelje, počev od 25. pa do 31. maja, u celom svetu se obeležava Međunarodna nedelja štitaste žlezde. Tim povodom, u organizaciji Srpskog tiroidinog društva, profesor Miloš Žarković iz KC Srbije održao je LIVE seminar na temu “Majka i beba”, a o značaju kontrole štitatste žlezde uopšteno, a posebno pre, tokom i nakon trudnoće.
“Hormoni štitne žlezde su ključni regulatori rada mozga i rada organizma i imaju ulogu u fertilnosti i održavanju trudnoće. To znači da žene koje planiraju trudnoću moraju da imaju normalnu tiroidnu funkciju kako bi prvenstveno mogla da ostane u drugom stanju, a zatim i da bi trudnoća tekla normalno i bez komplikacija. Zato je važno da obratimo pažnju na funkciju štitaste žlezde pre trudnoće, tokom i posle trudnoće, kada se dešavaju neki procesi koji mogu da budu vrlo neprijatni, neprepoznati“, kaže dr Žarković.
Kako hormoni štitaste žlezde utiču na nas?
“Prvenstveno utiču na rad mozga. Ako imate višak (hipertireoza)- vrlo ste bervozni, razdražljivi, ako imate manjak – nemate dobru memoriju i neraspoloženi ste (hipotireoza). S druge strane, višak ili manjak ovih hormona utiču na sve moguće mišiće, a najviše brine njihov uticaj na srce, postoje teška oboljenja srca koja se javljaju kao posledica velikog viška tiroidnih hormona, odnosno usled hipertireoze.“
Za pravilno funkcionisanje štitaste žlezde veoma je važan adekvatan unos joda.
"Mi smo jodsuficijentni, osim tokom trudnoće kada treba dodati još malo joda i tada se uzimaju suplementi za trudnoću. Naravno, to sve se mora raditi u dogovoru sa lekarom koji vodi trudnoću. Koliko nije dobro imati malo joda, isto toliko nije dobro imati i mnogo. U slučajevima kada su trudnice imale ozbiljan nedostak joda, rađala su se deca hipotireozom, a koja su imala teško oštećenje mozga, intelektualnih i drugih funkcija. Jod je jako bitan jer se tiroidni hormoni prave od njega, a štitna žlezda ’gramzivo’ sakuplja svaku česticu joda koju može", kaže profesor i dodaje da postoje i druge bitne supstance poput gvožđa, vitamina D i selena, koji je jako bitan za pravilno funkcionisanje. Ovaj mineral se obično uzima šest meseci, nakon čega sledi pauza.
UPITNIK ZA PROVERU HIPOTIREOZE:
Koja je terapija za poremećaj rada tireoze?
"Postoje lekovi, ali osnovno je nadoknada hormona, odnosno tiroksina. Kod žena koje planiraju trudnoću ili su već u drugom stanju, ako imaju blago povišeni TSH odmah se daje terapija. U drugim situacijama ćemo videti kako će bolest da se razvija, pratimo kvalitet života i u odnosu na to odlučujemo da li ćemo da odložimo terapiju. Tada obično dajemo selen koji može da odloži uzimanje zamenske terapije, da pomogne, smanji antitela. Ukoliko selen ne pomaže, prelazi se na terapiju. Kod hipertireoze postoje tireosupresivi koji smanjuju rad štitaste žlezde i njima može da se čak u 50 odsto slučajeva izleči ovo autoimuno stanje, a u ostalih 50 odsto se pribegava terapijom radioaktivnog joda i operaciji“, kaže profesor i dodaje da ljudi obično zaziru na pomen "radiokativne" supstance:
"On ne ostavlja neželjene efekte u lečenju hipertireoze, nema razvoja malignih bolesti, ne utiče na plod i ne utiče na potomstvo. Imamo dovoljno podataka da možemo da budemo sigurni da je radioaktivni jod bezbedan. Što se tiče operacija, kod nas su vrlo uspešne, imamo sjajne hirurge koji obavljaju odličan posao.“
Tiroidni hormoni i trudnoća
Poremećaj štitaste žlezde ne boli, a ukoliko se ne dijagnostikuje može da utiče na plodnost, razvoj fetusa i zdravlje majke i novorođene bebe.
Kako ostati u drugom stanju uz poremećaj štitaste žlezde?
“Koncetracija tiroidnih hormona je kritična za ostajanje u drugom stanju, kao i za normalan tok trudnoće. Ne mali broj žena ne može da ostane u drugom stanju ukoliko hormoni nisu odlični. U svojoj praksi sam video da blag poremećaj TSH (tireostimulišući hormon) dovodi do infertilnosti, a to je nešto što se vrlo lako, brzo i jedostavno leči. Preporuka je da TSH ne prelazi 2,5. Tiroidni hormoni za lečenje hipotireoze su bezbedni, neželjeni efekti zavise od doze, da li ste preterali ili uzeli nedovoljno“, kaže dr Žarković i dodaje da u slučaju hipertireoze je situacija nešto komplikovanija, da su lekovi potencijalno opasni za trudnice, zbog čega se izbegavaju. Oba poremećaja, svakako, loše utiču na ishod trudnoće, češće izazivaju komplikacije, ali nisu indikacija za carski rez.
Šta se dešava sa bebom kad majka ima hipo ili hipertireozu?
“Kod majki sa dijagnozom hipotireoze je posebno naglašen strah, ali bez potrebe, većina dece ima savim normalan intelektualni razvoj. Što se tiče majki sa hipertireozom, u principu deca su dobro, međutim ovde je problem sa lekovima koje obično treba da se piju, a mi pokušavamo da ih izbegnemo u trudnoći, naravno ako je moguće.“
Kako mi možemo da utičemo
Kakve su posledice ako se ovaj poremećaj ne leči?
"Ako je bolest ozbiljnija, neophodno je da se redovno prima hormonska terapija. Hipotireoza je fantastična bolest, u smislu što se lako, brzo i jeftino leči. A kad se ne leči, dovodi do smrtnog ishoda, ali pre toga patite, otkazuju različiti organi, najviše mozak, dolazi do psihičkog poremećaja, takozvanog miksedemskog ludila. S druge strane, popijete jednu tabletu u toku dana i praktično imate normalan kvalitet života.“
Šta mi možemo da uradimo da poboljšamo stanje?
"Prvo što ne možete da uradite jeste da utičete na izbor roditelja. Genetski materijal koji ste dobili ključ je za mnoge tiroidne procese.Ali i različiti faktori sredine utiču na rad štitaste žlezde, to su takozvani endokrini remetitelji i,nažalost, sve ih je više. To su, na primer, sredstva potiv zapaljivosti koja se se nalazila u nekim tkaninama, danas mnogo manje nego ranije, a koja su se posredno unosila u organizam, pa plastične flaše... To možemo da izbegnemo tako što ćemo piti vodu iz staklenih flaša ili čaša.“
Da li promene u ishrani mogu da pomognu?
"Vrlo je teško postići unos strumogenih materija (koje blokiraju metabolizam joda) da biste nešto značajnije promenili. Često se priča o blitvi, kupusu i sličnim namirnicama. Postoje ekstremini primeri, žena iz Kine koja je uzimala ogromne količine bok čoj kupusa dnevno i uspela da blokira štitastu žlezdu. Poenta je da u svakodnevnom životu ne možete mnogo štete, ali ni koristi da napravite izmenama u ishrani. Jedina šteta koju možete da napravite jeste sa jodom, bilo da ga uzimate premalo ili previše. Zato je važno soliti jela, ali i ne preterivati.“
Osobe koje boluju od hipotireoze najčešće se žale na povećanje telesne težine, koju ne mogu da kontrolišu.
"Hipotireoza ne dovodi do gojaznosti. Kad imate tešku hipotireozu dolazi do nagmilavanja određenih supstanci, takozvanih glikozaminoglikana koji zadržavaju veoma velike količine vode. Takvi pacijenti su naduveni, pufnasti. Međutim, za svega nekoliko dana od uvođenja terapije oni izgube taj višak vode. Međutim, ne gubi se mast jer bolest smanjene funkcije štitaste žlezde donekle utiče na nagomilavanje masnih tkiva. Ono što nikada ne treba raditi, jeste uzimati hormonsku terapiju i povećavati doze kako bi se smršalo. Zašto? Zbog srca prvenstveno, jer povišen nivo tiroidnih hormona može da izazove nepravilan rad srca, ’propuštanje’ srca i razne druge ozbiljne komplikacije. Treba imati i na umu da kada imate manjak tiroidnih hormona, usporava se metabolizam, ali smanjuje se i unos hrane.“
Koliki je rizik od pojave karcinoma štitaste žlezde?
"Karcinom štitaste žlezde je bio donedavno u velikom porastu, učestalost ove bolesti se od 70-ih godina prošlog veka do danas izuzetno uvećala, od 4 do 10 puta u zavisnosti od zemlje. Ono što je dobro jeste da je stopa preživljavanja karcinoma štitaste žlezde izvanredna, oko 98 odsto i to kad se uzmu u obzir svi stadijumi ove teške bolesti, ne samo najlakši“, zaključio je profesor Žarković.
