Psihološkinja Ana Vlajković izjavila je da društvene mreže mogu poslužiti kao kompenzacija za mlade da lakše prevaziđu situaciju izazvanu širenjem epidemije koronaje virusa, kada im je onemogućeno kretanje i svakodnevni život na koji su dosad navikli.
"Što na Viberu ili WhatsAppu ili Facebooku, mladi mogu da se socijalizuju i na daljinu", rekla je Vlajkovićeva,
Ona je objasnila da je tinejdžerski uzrast vreme velikog bunta i vreme osećanja omnipotentnosti - "meni ne može ništa da se dogodi", praćeno uverenjem u sopstvenu besmrtnost, pa je stoga potrebno objasniti im šta se događa i apelovati na njihov razum i odraslu stranu ličnosti, tretirati ih kao odrasle.
Prema njenim rečima, situacija nije nimalo laka i nikome nije prijatno da bude zatvoren u četiri zida.
"Jako je teško deci objasniti da ne mogu da izađu da se igraju sa svojim drugovima, ali postoje načini kako da se preživi ovaj period i sačuva mentalno zdravlje. Neminovno je da će produženo stanje izolacije ostaviti posledice na sve nas, manje na nas koji možemo da se krećemo, a više na decu i stare", rekla je ona za N1.
Ipak, ističe, važno je osmisliti vreme "tako da dan ima svrhu, a ne samo da ono prođe u gledanju televizije i igranju društvenih igara".
"Potrebno je napraviti plan koji se sastoji u spremanju kuće, kuvanju. Na primer, jedna porodica može da napravi maskenbal, nisu nam potrebne igraonice", navela je ona.
Kako kaže, mnogima je u ovim situacijama sa smanjenim socijalnim kontaktima potrebno da razgovaraju s nekim, jer se osećaju usamljeno i prepušteno samome sebi.
"Potrebno je razgovorati sa razumevanjem i empatijom, saslušati nekoga da se oseća bolje, 'ventilirati' osećanja, da kažemo od čega se plašimo, od čega se bojimo. Porodica ili partnerski odnos može to da prevaziđe kroz razgovor i komunikaciju. Sada je vreme za slušanje i razumevanje, a ljudi nisu navikli da slušaju", konstatuje Vlajkovićeva.
Takođe, navodi, primetan je strah od smrti koji se povećava kada vidimo da onaj ko umire od korona virusa umire sam.
Svakom pojedincu koji ne može da izađe na kraj sa svojim osećanjima ona poručuje da potraži pomoć obučenih ljudi, i to ne samo psihologa, psihijatara i psihoterapeuta već i obučenih poluprofesionalaca.
"Sada su nam na raspolaganju nacionalne linije u Klinici za mentalno zdravlje 'Laza Lazarević'. Nudi se psihološka prva pomoć, a uskoro i platforma koja će velikom broju ljudi putem društvenih mreža i portala omogućiti da kroz razgovor i razumevanje smanje pritisak koji osećaju", zaključila je ona.
