Postoji direktna veza između ishrane i mentalnog zdravlja, tvrde naučnici!
Naučnici su potvrdili da je zdrava ishrana važna za mozak i mentalno zdravlje. Analiziranjem ranijih studija u kojima su izučavane različiti režimi ishrane, utvrđeno je da postoji direktna veza između zdrave ishrane i stresa, mentalnog zdravlja i moždanih funkcija.
Tim naučnika iz Evrope, predvođenih stručnjacima sa Univerziteta u Geteburgu, ističe da različiti režim ishrane imaju neke dobre, a neke loše efekte. Tako, na primer, keto dijeta može da pomogne deci koja imaju epilepsiju, ali nedostatak vitamina B12 može da doprinese lošijem pamćenju i iscrpljenosti.
A mediteranska ishrana, koja podrazumeva što manji unos šećera, crvenog mesa i zasićenih masti – može da zaštiti od anksioznosti i depresije.
Naučnici kažu da još uvek nema dovoljno dokaza za objašnjenje zašto određena hrana ima određene efekte, te je potrebno još istraživanja.
"Utvrdili smo da postoji veza između loše ishrane i pogoršanja poremećaja raspoloženja, uključujući anksioznost i depresiju", kaže profesorka Suzan Dikson. "Međutim, brojna uverenja o zdravstvenim efektima nekih namirnica nisu podržana naučnim dokazima".
Na primer, naučnici kažu da nema dokaza da unos šećera pogoršava ADHD poremećaje, a rezultati o efektima vitamina D na autizam i pamćenje su "različiti".
Zapravo, studija u kojoj su učestvovali naučnici sa brojnih svetskih univerziteta, a u kojoj su analizirane desetine drugih studija, utvrdila je da masti i šećer mogu da pogoršaju ADHD, dok povrće i vitamini smanjuju agresiju – ali se ističe da su dokazi slabi.
Uprkos tome što su neki rezultati bili kontradiktorni, naučnici su istakli da je sasvim jasno da hrana koju ljudi jedu utiče i na njihovo mentalno zdravlje.
"Postalo je jasno da negativne posledice loše ishrane mogu loše da utiču na mentalno zdravlje i kognitivne funkcije, a sve to se s godinama pogoršava. Zanimljivo, ishrana, a posebno neuhranjenost i gojaznost, direktno su povezani sa regulacijom raspoloženja i osetljivošću na stres, zbog čega smatramo da postoji jaka veza između ishrane, metabolizma i mentalnog blagostanja", saopštili su naučnici.
Ukoliko mozak nema na raspolaganju dovoljno nutrijenata, to znači da nisu dostupne ni određene hemikalije koje su važne da bi se mozak razvijao, a konzumiranje nezdravje hrane doprinosi oslobađanju hormona koji utiču na raspoloženje.
