Ljudi koji žive u gradovima gde je zagađenje vazduha veliko izloženi su većem riziku od depresije i samoubistva, pokazuje novo istraživanje.
Naučnici su analizirali studije iz 16 različitih zemalja, kako bi utvrdili kakve to dugoročne posledice ostavlja udisanje toksičnih čestica i kako utiče na mentalno zdravlje.
Utvrđeno je da što je veći nivo zagađenja, to je viša i stopa samoubistava i dijagnoza depresije.
Naučnici smatraju da toksične čestice u zagađenom vazduhu izazivaju zapaljenje u mogzu kada nakon udisanja dospeju u krvotok, ili utiču na nivo hormona stresa – a oboje je je loše za mentalno zdravlje.
Na svakih 10ug/m3 više od 44 mikrograma po metru kubnom, dolazi i deset odsto veći rizik od depresije i dva odsto veći rizik od suicida.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se zagađenje vazduha, tj. prisustvo PM 2,5 čestica (jedne od najsitnijih čestica) - drži na manje od 10ug/m3, ali u više od 90 zemalja širom sveta taj nivo se prelazi.
Prema podacima istraživanja, snižavanje prisustva PM 2,5 čestica sa 44ug/m3 na 25ug/m3, moglo bi da snizi i rizik od depresije za 15 odsto širom sveta.
Naučnici su pronašli i vezu između zagađenja vazduha i samoubistava, odnosno utvrdili su da su suicidi češći danima kada je zagađenje vazduha veliko.
Tim istraživača utvrdio je da je rizik od samoubistava veći za dva odsto u periodu od tri dana, na svakih dodatnih 10mg/m3 čestica PM 10.
"Već znamo da je zagađenje vazduha loše za zdravlje ljudi, da doprinosi brojnim zdravstvenim problemima, od srčanih do bolesti pluća, infarkta i povećanog rizika od demencije. Sada smo utvrdili da utiče i na mentalno zdravlje, te bi trebalo uložiti dodatne napore da vazduh bude čistiji", kaže vodeća autorka studije dr Izabel Brejtvejt.
Najsitnije čestice zagađenja mogu da dospeju do mozga i kroz krvotok i kroz nos, a time i da povećaju neurozapaljenje, oštete nerve i utiču na proizvodnju hormona stresa, što se sve povezuje sa lošijim mentalnim zdravljem.
Više od 80 odsto populacije širom sveta udiše zagađen vazduh. Ovaj "nevidljivi ubica" kako ga nazivaju, odnosi sedam miliona života godišnje širom sveta, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.
