Prehlada i grip nisu jedini razlozi za povišenu temperaturu!
Normalna telesna temperatura je do 37 stepeni Celzijusa, a više od toga smatra se povišenom. Iako je povišena temperatura najčešće zbog prehlade ili gripa, to nisu jedini razlozi.
Infekcije
"Kada imuni sistem detektuje pretnju poput bakterija ili virusa, supstanca poznata kao pirogen oslobađa se u krvi i stiže do hipotalamusa, koji reguliše telesnu temperaturu", kaže dr Dajana Gal. "Kada hipotalamus detektuje pirogene, povećava telesnu temperaturu i uzrokuje groznicu, u pokušaju da ubije bakterije i viruse".
Na taj način organizam pokušava da se izbori sa infekcijom.
Vakcine
Vakcine koje sprečavaju bakterijske ili viralne infekcije pripremaju telo za kontakt sa kasnijom infekcijom. "Kada primite vakcinu, vaš imuni sistem reaguje i javlja se povišena temperatura", kaže dr Erik Larsen.
On dodaje da, kada primite vakcinu, niste "napadnuti" aktivnom infekcijom, ali ona priprema telo za budući susret sa pravom infekcijom.
Zapaljenska stanja
Određene zapaljenske bolesti poput reumatoidnog artritisa i lupusa, mogu da budu uzrok groznice, kaže dr Lisa Aleks.
Određeni lekovi
"Neki lekovi poput antibiotika i antimalarijskih lekova mogu da budu uzrok povišene temperature. Antikonvulzivi i neki biljni lekovi takođe mogu da budu uzrok", kaže dr Soma Mandal.
Zbog toga bi bilo dobro da pratite reakciju tela ako počnete da uzimate neke nove lekove. Ukoliko su lekovi uzrok, trebalo bi da se temperatura vrati u normalu kada prestanete da ih uzimate.
Krvni ugrušci
Ukoliko se uz povišenu temperaturu javljaju i bol, otok i crvenilo u nogama, kratak dah, to može da bude signal da u telu postoji krvni ugrušak.
Polno prenosive bolesti
Kod određenih polno prenosivih bolesti, infekcija može da dovede do povišene temperature.
Ukoliko se ne leči, sifilis može da rezultira povišenom temperaturom, kao i gonoreja.
Hormonski poremećaji i promene
"Hipertiroidizam sam po sebi ne uzrokuje povišenu temperaturu, ali može da se javi opasan i fatalan poremećaj usled koga dolazi do velikog priliva hormona štitne žlezde u telo, kada može da se javi temperatura, zajedno sa ubrzanim radom srca, promenama visine krvnog pritiska i tremorom", kaže dr Amna Husein.
Ona ističe da do naglog priliva hormona može da dođe usled traume, infarkta, porođaja ili zbog infekcije kod ljudi koji imaju preterano aktivnu štitnu žlezdu.
