Ne morate da živite s parališućim strahom. Donosimo vam savete kliničkih psihologa koji će vam pomoći da lakše kontrolišete društvenu anksioznost.
Anksioznost je danas, uz depresiju, jedan od najčešćih problema iz sfere mentalnog zdravlja, a socijalna anksioznost je najčešći podtip ovog stanja. Možda vam je poznato… treba da odete na neki događaj gde ne poznajete sve ljude, znate da ćete morati da razgovarate s drugima, i uznemirenost raste do neslućenih granica kad pomislite na to. Ili ste oduvek imali problem sa javnim izlaganjima, bilo da je u pitanju usmeno odgovaranje u školi, polaganje ispita, ili držanje prezentacije na poslu?
"Uzročno-posledične odnose nije uvek lako objasniti u psihologiji, naročito kad ne možete parametre da pratite tokom dužeg vremenskog perioda. Ali, postoje studije koje ukazuju da društvene mreže imaju određeni uticaj na porast broja osoba koje pate od ovog tipa anksioznosti", kaže psiholog dr Ališa Klark.
"Razmislite o tome šta je pojava pametnih telefona učinila osnovama našeg društva. Kad odete u restoran, vidite čitave porodice za stolom, i svako 'visi' na svom telefonu. Iako sam sigurna da je anksioznost, pa i socijalna anksioznost, uvek posledica kombinacije različitih faktora, milim da svi mi intuitivno osećamo da i tehnologija ima značajnog uticaja", kaže dr Klark.
Šta je socijalna anksioznost?
U osnovi socijalne anksioznosti je strah da će nas drugi ljudi osuđivati."To je ono što se kuva iznutra, i što u bilo kojoj situaciji koja podrazumeva neku vrstu društvenog kontakta izbije na površinu. Ovaj tip anksioznosti može biti vezan za konkretne situacije, može biti generalizovan i vezan za bilo koju vrstu društvenog ponašanja, ali osnova je ista - strah od osuđivanja, neodobravanja i neprihvatanja", objašnjava ona.
Koreni socijalne anksioznosti su u ličnom doživljaju osobe o kojoj je reč da sa njom nešto "nije u redu", objašnjava dr Elen Hendriksen, klinički psiholog.
"Ideja o tome da ćemo biti razotkriveni ako se jako, jako ne potrudimo da sakrijemo ili prikrijemo određene mane, leži u osnovi ovog problema sa mentalnim zdravljem."
Razlika između opšte anksioznosti i poremećaja je stepen u kojem anksioznost utiče na svakodnevni život osobe koja od nje pati.
"Možda ne idete na događaje na kojima bi trebalo da se pojavite zbog posla, ili želite da budete sa nekim u vezi, ali ne želite da izlazite… To su tipični primeri koji objašnjavaju na koji način socijalna anksioznost može da ugrozi svakodnevno funkcionisanje", objašnjava dr Klark. "Kad takvo stanje potraje, anksioznost od uznemirenosti lako prerasta u paniku."
"Najjednostavniji primer je ovo: prirodno je da budete blago anksiozni pred razgovor za posao, ali ako isti stepen anksioznosti osećate i kad treba da odete na jogu ili aerobik, to je već ozbiljniji problem", dodaje ona.
Kako izaći iz "začaranog kruga"
Ljudi koji pate od anksioznosti su "zaglavljeni" u određenom modelu ponašanja. "Dinamika anksioznosti funkcioniše ovako: kad izbegavamo situacije koje nas plaše, simptomi se pojačavaju, anksioznost raste i čini da se osećamo još gore", objašnjava dr Klark.
Ali, ima i dobrih vesti: "kontra mehanizam" takođe "radi".
"Što više strategija koje vam pomažu da anksioznost držite pod kontrolom koristite, bolje će vam biti, i veća je verovatnoća da vaš problem vremenom nestane", dodaje ona.
Evo koje tehnike možete da primenite, da biste vremenom prevazišli socijalnu anksioznost:
Pažljivo birajte reči
Dr Klark podseća da reči imaju težinu. "Način na koji opisujemo neko iskustvo čini veliki deo samog tog iskustva i našeg doživljaja." Na primer, ako kažete "hvata me panika zbog proslave na koju treba da idem večeras", vi sebe stavljate u negativno stanje uma znatno više nego ako kažete "više bih volela da ne moram da idem na ovu proslavu večeras".
"Najgore što možete da uradite je da sebi kažete 'ne mogu ja to'. A najbolje što možete je da kažete 'više bih volela da ne moram to da uradim, ali ja to mogu'. Pokušajte da malo po malo menjate način razmišljanja i način izražavanja o stvarima koje u vama bude anksioznsot", savetuje dr Klark.
Ne očekujte savršenstvo
Osobe koje pate od socijalne anksioznosti često se osećaju kao da "hodaju po žici", objašnjava dr Hendriksen. "Problem je u tome što od sebe očekujemo savršenstvo. Imamo nerealno visoke standarde, očekujemo od sebe da budemo pozitivni, duhoviti, zanimljivi sve vreme, da moramo uvek da ostavimo sjajan utisak na sagovornike", kaže ona. A zapravo - ne moramo. Ne moramo ništa. Osim onoga što stvarno želimo, naravno.
Najbolje što možete da uradite je da se ne trudite da impresionirate bilo koga. Dovoljno je da budete pristojni, ljubazni i dobronamerni.
Pokušajte da napravite male promene, za početak
Recite dobro jutro komšinici s kojom se ne družite, ali se znate iz viđenja. Sledeći put kad budete išli kod frizera, nemojte prosto da se složite sa njegovim predlozima, nego recite kako tačno želite da vas ošiša ili ofarba.
"Prevazilaženje tih malih izazova će vam pomoći da postepeno izgradite samopouzdanje", kaže dr Hendriksen.
Pomerite fokus
Kad osetite da vas hvata anksioznost, umesto da se fokusirate na to što se dešava u vama, skoncetrišite se na ono što je oko vas. Najjednostavnije je da počnete da opisujete nešto što vidite sa što je moguće više detalja. To bi trebalo da vas "vrati" s anksioznog koloseka.
Potražite pomoć
Ako je anksioznost toliko izražena da vas ometa u svakodnevnom funkcionisanju, razgovarajte sa lekarom. I nemojte odbijati terapiju ukoliko vam je prepisana.
Ako se borite sa problemima, ako vas mori nešto, ako imate osećaj da je sve izgubljeno… niste usamljeni. Niste krivi. Niste slabi. Potražite pomoć.
