Ako već ne možete da odolite čokoladi ili čipsu baš uvek, nemojte sebi da pokvarite provod osećanjem krivice. Ukoliko baš ne živite na pomenutim namirnicama, neće vas "upropastiti" to što ih jedete ponekad.
Ovo će obradovati većinu ljudi: uživanje u ne naročito zdravim namirnicama kakve su recimo slane grickalice i slatkiši preko vikenda neće učiniti da se ugojite.
Naučnici kažu da organizam može da se "izbori" ako se povremeno prejedemo ili jedemo nezdravu hranu, jer problem nastaje tek kad nam to pređe u naviku i postane deo svakodnevice.
Naučici sa Dikin univerziteta u Australiji testirali su osmoricu zdravih, vitkih mladića, prosečne starosti 22 godine. Od njih se očekivalo da unose dodatnih 1.000 kalorija dnevno iz visokokalorijskih grickalica ili tokom pet dana, ili tokom 28 dana uzastopno.
Na raspolaganju su im bili čipsevi, čokolade i sokovi i napici puni šećera, navodi se u studiji objavljenoj u stručnom časopisu American Journal of Physiology.
Pre početka eksperimenta, naučnici su merili težinu i procenat masti ispitanika, da bi mogli da uporede efekte ovakve ishrane.
Oni koji su se prejedali tokom čitave četiri nedelje dobili su u proseku 1,6 kilograma, od čega 1,3 u mastima.
Ispitanicima je meren i nivo šećera u krvi i insulina, pre i posle eksperimenta, i pokazalo se da su oni koji su se prejedali tokom mesec dana manje efikasno trošili energiju iz hrane.
Ali, kod onih koji su unosili dodatnih 1.000 kalorija samo pet dana, nije uočena nikakva značajnija promena težine. Uz to, nivoi šećera u krvi i C-peptida, aminokiseline koja kontroliše stvaranje insulina nisu se poremetili u odnosu na kontrolne vrednosti, zabeležene pre početka eksperimenta.
"Posle pet dana unošenja prekomene količine kalorija, nisu se javile promene u nivou šećera i insulina u krvi, ali već posle četiri nedelje one mogu da se primete", navodi se u studiji.
Ako se "opustite" tokom praznika, nemojte sebi da upropastite to nerviranjem i grižom savesti. Sve dok generalno vodite računa šta jedete, OK ste.
