Astma je hronična bolest disajnih puteva od koje u svetu boluje oko pet odsto odraslih i oko 12 odsto dece. Evo šta treba da znate.
Osobe koje pate od astme napad astme opisuju kao "osećaj da vam nešto teško sedi na grudima", da vas "neko guši jastukom", što prilično dobro dočarava situaciju u kojoj ne možete da dođete do daha zbog zapaljenskih procesa koji se odigravaju u plućima i disajnim putevima.
Iako se ova dijagnoza postavlja relativno jednostavno, i ublažavanje simptoma je dosta efikasno, lekari još nemaju konačan odgovor na pitanje šta astmu izaziva i kako je izlečiti.
Evo kratkog pregleda onoga što bi trebalo da znate o ovoj bolesti, od simptoma do "okidača":
Napadi astme su povezani sa alergijama
Fizički proces koji se odvija kad osoba ima napad kijanja tokom sezone polenskih alergija sličan je onom koji se dešava kad nastupi napad astme. Ali, dok je u prvom slučaju posledica samo neprijatnost, u slučaju napada astme, posledice mogu biti mnogo, mnogo ozbiljnije, ponekad čak i opasne po život.
Kad je osoba koja pati od alergija izložena alergenima, organizam stvara antitela koji se vezuju za taj alergen, ali i određena jedinjenja koja izazivaju alergijske simptome. Kod većine ljudi, ti simptomi će biti ograničeni na glavu (oči počinju da suze, nos curi, osoba kija…), ali kod osoba koje imaju astmu, osećaju se u plućima. Kad se u plućima odvija neki zapaljenski proces, zidovi disajnih puteva oteknu, sluz puni kanale i praktično onemogućava protok vazduha, izazivajući uobičajene simptome astme: specifičnan "šišteći" zvuk tokom disanja, kratak dah, kašljanje. U najtežim slučajevima, napad astme može biti i fatalan.
Astma je najčešća hronična bolest kod dece
Od ove hronične bolesti disajnih puteva boluje oko 12 odsto dece i oko osam odsto odraslih u Srbiji.
Do 2025. godine broj astmatičara u svetu mogao bi da se poveća za više od 20 odsto što znači da bi od te bolesti moglo da boluje 400 miliona ljudi.
Astma je možda nasledna
Iako medicina još nema konačan odgovor na pitanje šta izaziva astmu, zna se da se ponekad javlja u više generacija u jednoj porodici. Studija iz 2010. godine pokazala je da je gotovo dvostruko viši rizik da dete ima astmu ako je ima jedan od roditelja, i čak četiri puta viši ako je ima jedan od roditelja i neko od baka ili deka. Pošto je astma povezana sa alergijama, genetska predispozicija za alergije, poznata kao atopija, može da objasni neke slučajeve astme.
Kako se postavlja dijagnoza
Da bi se postavila dijagnoza astme potrebno je uraditi određene testove, uzeti anamnestičke podatke, obaviti fizikalni pregled, spirometriju, RTG pluća.
Preterana čistoća povećava rizik od astme
Okruženje od najranijeg uzrasta ima važnu ulogu u eventualnom razvoju ove bolesti. Osobe koje su odrasle u "razumno" čistim uslovima, bile tokom detinjstva u kontaktu sa životinjama i živele u porodicama sa većim brojem članova imaju manji rizik od pojave astme. Jedno od mogućih objašnjenja je i teza po kojoj su deca koja su izložena bakterijama i patogenima dok im se imuni sistem razvija, dakle u ranom uzrastu, imaju manji rizik od razvoja alergija i astme. Ukoliko deca rastu u "sterilnom" okruženju, prema ovoj teoriji, njihov imuni sistem reagovaće mnogo burnije kad dođe u kontakt sa alergenima, piše Mental Floss.
"Okidači" za astmu su svuda
Napade astme može da izazove prašina, duvanski dim, izduvni gasovi automobila, buđ, dlaka kućnih ljubimaca… Ali, ima i "okidača" koji ne dolaze iz spoljašnje sredine, kao što su prehlade, infekcije sinusa, refluks, hiperventilacija izazvana stresom…
Fizička aktivnost i astma
Osobe koje imaju astmu moraju se pre vežbanja posavetovati sa lekarom, koji će ih posavetovati koji tip treninga da odaberu, u zavisnosti od njihovog stanja.
Postoje dva tipa lekova
U lečenju se koriste dva tipa medikamenata, jedni su oni koji dugoročno stavljaju astmu pod kontrolu, a drugi oni koji donose trenutno olakšanje simptoma. Pacijenti bi trebalo da se pridržavaju prepisane terapije. Najveći problem je što oboleli od astme često lekove uzimaju samo kad dobiju napad, i to one koji ublažavaju simptome, a ne zapaljenje. Prekomerno korišćenje pumpice može da dovede do pogoršanja simptoma i učestalijih napada astme.
Za astmu ne postoji lek, ali simptomi ponekad tokom godina postaju slabiji
Iako se astma može savremenom terapijom i saradnjom pacijenta sa lekarima držati pod kontrolom, za hronične bolesti lek ne postoji. Ali, dešava se da pacijenti ponekad "prerastu" ovo stanje, pa da osoba koja je u detinjstvu patila od astme u odraslom dobu nema više ovih problema. Ipak, kod osoba koje su nekad imale astmatične napade, rizik od njihovog ponovnog javljanja nikad ne nestaje sasvim.
