Psiholog Anton Šatov otkrio je korisne trikove koji će vam pomoći da bolje razumete i sebe i druge!
Psiholozi znaju kako da se nosimo sa brojnim svakodnevnim mukama, a jedan od njih, Anton Šatov, podelio je trikove koji mogu da vam pomognu.
Nekoliko korisnih saveta
Stres nije samo neprijatelj, već i saveznik. Ako osoba nema baš nikakvog stresa u životu i sve joj je sjajno, vremenom to postaje dosadno, što može da dovede i do ozbiljne depresije. Ti svakodnevni mali stresovi nas drže "u formi".
Zastanite na trenutak i duboko udahnite. Izdahnite polako. Duboko i sporo disanje pomaže da se opustimo i da kiseonik stigne do krvi. Tako ćete se i bolje koncentrisati na važne stvari, smanjićete uticaj stresa i bićete prisutni u trenutku.
Da biste svesniji trenutka i prisutniji u trenuku, psiholozi savetuju da probate što više novih stvari – nove časove, novu hranu, novi hobi... To će vas i ojačati.
Ako ikada u životu budete morali da se suočite sa izdajom, zapamtite važnu, ali neprijatnu stvar: izdaja je jednosmerna. Samo osoba koja je izdata je oseća, dok druga osoba to obično ne razume. Ne gubite vreme pokušavajući da nešto dokažete, beskorisno je.
Kada pokušavate da donesete odluku i jednostavno ne možete da odlučite, zaustavite se i počnite da radite nešto drugo. Analiza neće prestati, već će se nastaviti na dubljem, podsvesnom nivou. A vaša podsvest će vam dati odgovor. Važno je da se ne umorite tražeći odgovor.
Ukoliko ste kreativna osoba, zapamtite da je samoća ponekad baš ono što vam treba. Tišina i osamljivanje na nekoliko dana, ubrzaće vašu unutrašnju analizu i učiniti je moćnijom. U tom periodu će se javiti i neophodne ideje.
Ponekad je naša potreba da sve previše analiziramo naš neprijatelj. Sposobnost da ponekad jednostavno isključimo mozak je neophodna veština. Ako radite nešto opasno, ne treba da se koncentrišete na opasnost. Rizik od neuspeha se dramatično povećava kada ste uplašeni.
Upoznajte bolje sebe i druge
Kada jedete sa kolegama ili prijateljima, završite obrok prvi i onda čekate da svi ostali završe? Iako to nije baš uvek slučaj, stručnjaci veruju da što brže osoba jede, to je anksioznija.
Neki ljudi veruju da, kada osoba lupka nogom o pod, to znači da je nervozna. Međutim, to nije baš uvek istina. Često ljudi lupkaju nogom o pod kada žele da se prebace na neku drugu aktivnost ili bi želeli da drugi u nečemu požure.
Kada ste sami na ulici i naiđete na čopor pasa, velike su šanse da će vas napasti, kako bi vežbali svoje veštine i naučili mlađe članove čopora. Ljudi raste istu stvar i to se zove nasilje.
Kada se ljudi kucaju čašama kako bi nazdravili, obratite pažnju čija je čaša viša od ostalih, a čija je najniža. To je hijerarjiha samopoštovanja.
Ako osoba dodiruje nos u toku razgovora, to ne znači nužno da vas laže. Moguće je da na ovaj način postavlja barijeru između usta i osobe da kojom razgovara – to znači da je nesigurna u sebe.
O ljudima
Postoji određeno pravilo. Ako neko koga poznajete kritikuje ili ogovara druge ljude, možete biti sigurni da će kritikovati ili ogovarati i vas čim okrenete leđa. Držite se što dalje od takvih ljudi.
Izvedite eksperimente sa prijateljima ili kolegama: dajte komad papir ženama i muškarcima i zamolite ih da nacrtaju bicikl. Smejaćete se kad vidite papire. Muškarci će nacrtati mehanički realan model bicikla, a žene... videćete već i sami. Eto, toliko su različiti muškarci i žene.
Da biste neku osobu osvojili kada je upoznajete, postavite joj deset pitanja o nečemu što voli. Ona će odgovarati, a vi ćete slušati. Zbog toga ćete joj se dopasti – tako je jednostavno.
Što nižim glasom neko govori, to više verujemo u ono što govori. Možete i sami da isprobate ovaj efekat, trudeći se da govorite tiše.
Sve što vam treba od drugih ljudi je iskrenost, i nije uopšte bitno ko su vam ti ljudi: ljubavnici, partneri, kolege, prijatelji, rodbina, deca, komšije... Iskrenost je poenta svakog međuljudskog odnosa.
