Ako ste se ikada nasmejali na neki od onih klipova u kojima vidite kako se neko oklizne i izlomi se… Pa, možda će vas zanimati šta nauka ima da kaže.
Da li vam je nekad tuđa nevolja izmamila zluradi osmeh? Ako jeste, iskusili ste ono što Nemci zovu "Schadenfreude", a na srpskom bi najpribližnije moglo da se opiše kao zluradost. Ali, koji tip ste osetili?
Nova studija kaže da postoje tri podtipa zluradosti od kojih je neke moguće donekle moralno opravdati. Ponekad, ovaj osećaj se javlja zbog naše urođene želje za višom pravdom, ponekad njime upravlja "mi protiv njih" dinamika, a ponekad… pa, ponekad mu je koren u običnoj, bednoj ljubomori.
Ono što povezuje sva tri tipa, navodi se u studiji objavljenoj u stručnom časopisu New Ideas in Psychology je zajednička nit dehumanizacije.
"Kad druge ne doživljavamo kao ljude, kad ih dehumanizujemo, presečemo vezu između nas i osobe koja je doživela nezgodu", objašnjava za Live Science Šenšen Vang sa Univerziteta u Atlanti, koji je autor studije.
Za koncept zluradosti, Vang se zainteresovao pre koju godinu, kada je istraživao kako deca doživljavaju zavist i konkurenciju. Ovo pitanje bilo je i ranije predmet naučnih istraživanja, ali su ga psiholozi drugačije definisali. Neki su recimo, videli emocije zasnovane na osećaju "lične pravde", jer je zluradost češće usmerena ka nekome ko je poznat ili uspešan, ili na bilo koji način ostvaren, nego prema prosečnim ljudima. Psiholozi su to objašnjavali time što je u ljudskoj prirodi ta želja da druge svedemo na "meru koju smatramo da zaslužuju".
Ali, ovo osećanje ne pojavljuje se samo kad nam deluje da neko zaslužuje zluradost, već i kada je recimo sport u pitanju. Vang kaže da je tipičan primer zadovoljstvo koje osetimo kada tim koji je "rival" tima za koji navijamo izgubi igrajući sa nekim trećim timom.
Druge studije ukazivale su da se u ljudima zluradost budi uz zavist, kao i da su najskloniji zluradosti kad je "žrtva" nesrećnih okolnosti neko ko je drugačiji od njih samih.
Vang smatra da su se ove studije bavile različitim tipovima zluradosti, od kojih svaki ima svoju motivaciju. Prva motivacija, socijalna pravda, ima veze sa ljudskom željom za pravičnošću i kažnjavanjem krivca, objašnjava on.
Druga vrsta motivacije, agresija, povlači granicu između "nas" i "njih" i učvršćuje društveni identitet osobe koja oseća šadenfrojde kao člana grupe.
Treća motivacija, rivalstvo, nastupa kada osobu koja oseća zluradost pokreću lična zavist i zloba.
Postoje dokazi koji ukazuju da se zluradost javlja vrlo, vrlo rano. Zastrašujuće rano čak, oko druge godine već.
Studija iz 2014. proučavala je dvogodišnjake, i u jednom od eksperimenata psiholozi su zamolili majke malih ispitanika da čitaju knjigu dok su se deca igrala sa drugom decom. Nakon dva minuta, mama je trebalo da "slučajno" prolije vodu iz čaše po knjizi.
U drugom slučaju, scenario je bio isti, samo što je majka dok je čitala u krilu držala nekog od malih drugara svog deteta, čineći rođeno dete ljubomornim.
Ispostavilo se da se u drugoj varijanti eksperimenta deca mnogo više raduju činjenici da je mama prosula vodu po knjitu, nego u prvom slučaju.
A ovo je zapravo samo vrlo rana manifestacija zluradosti, navodi se u studiji objavljenoj u žurnalu PLOS One.
