I šta se dešava kad sedimo u hladovini? Evo šta bi trebalo da znate o suncu i sunčanju.
Proizvodi sa zaštitnim faktorom koji odgovara vašem tipu kože su vam neophodni svaki put kad izlazite na sunce, jer štite od štetnog UV zračenja.
Ipak, iako to svi znamo, ponekad je teško odoleti iskušenju i želji da dobijemo malo "bojice".
Ali, kad uzmete u obzir sve što znamo o štetnom dejstvu sunca i opasnostima kojima se izlažemo pokušavajući da pocrnimo, nije na odmet znati koliko sunca vaša koža može da podnese, a kad je bolje da se ipak sklonite u hladovinu.
Koliko nam vremena treba da pocrnimo?
Počinjemo da crnimo kad UVA zraci dođu u kontakt sa kožom. Jednom kad zraci prodru u dublje slojeve epidermisa, ćelije počinju da stvaraju melanin.
Melanin je zajedničko ime za grupu prirodnih pigmenata koji se nalaze u našem telu. Pored toga što određuju boju naše kose i očiju, "zaslužni" su i za preplanulost koja se javlja kad kožu izložimo sunčevim zracima.
Ovaj pigment, takođe, štiti kožu od opekotina, ljudi čije telo prirodno stvara više melanina generalno vrlo teško i vrlo retko mogu da "izgore" na suncu.
Ali, ako imate svetlu ili vrlo svetlu kožu, vaše telo stvara manje melanina i koža nema tu "prirodnu" odbranu od UVB zraka koji izazivaju opekotine, prenosi britanski "Indipendent".
Osobe koje imaju vrlo svetlu kožu, reagovaće na sunce bukvalno za nekoliko minuta, pa je i rizik od opekotina znatno viši.
Zbog toga je jako važno da ne mrdate iz kuće bez mleka za zaštitu od sunca koje odgovara vašem tipu kože.
Da li uopšte možemo "bezbedno" da pocrnimo?
Pa… ne baš. Svako izlaganje suncu bez odgovarajuće zaštite povećava rizik od raka kože. Šteta nastaje kad ultravioletni zraci ostave posledice na DNK ćelija kože, stvarajući rizik od mutacija.
Da li možemo da pocrnimo iako koristimo proizvode sa odgovarajućim faktorom zaštite?
Na sreću svih onih koji vole da "nabace malo bojice" preko leta, možemo.
Proizvodi sa zaštitnim faktorom samo štite kožu od opasnih UV zraka, produžavajući tako vreme koje možemo da provedemo na suncu bez rizika od opekotina.
Što je faktor viši, bolju zaštitu pruža, recimo SPF 50 filtrira oko 98 odsto UV zraka, ali ne postoji proizvod koji štiti stopostotno.
Ipak, moguće je pocrneti i ako se čuvamo. Računica ide ovako, ako nezaštićeni na suncu možemo da provedemo 10 minuta, pre nego što koža počne da "gori", ako nanesmo sredstvo za zatitnim faktorom 50, to vreme će biti produženo 50 puta, što znači da na suncu teorijski možete da provedete 500 minuta pre nego što izgorite.
Ali, ova sredstva samo produžavaju to vreme koje imate na raspolaganju pre nego što počnete da osećate posledice sunčanja, dok na to koliko ćete i koliko brzo pocrneti ne utiču ni na koji način.
Da li je potrebno koristiti sredstva sa zaštitnim faktorom i kad planiramo da budemo u hladovini?
Lekari savetuju da ih korstimo i u tom slučaju. Sama činjenica da ste u hladovini, ili to što je oblačan dan, ne znači da UV zraci ne deluju.
Dakle, čak i kad ste pod suncobranom, nanosite redovno mleko za sunčanje, to je jedini način da se zaštitite.
Evo male pomoći:
