Glumac Vuk Kostić govorio je o mestima koja voli da posećuje, prirodi, životinjama i gradskoj deci koja životinje vide samo na slici.
Domaći glumac voli lov i, kako je ispričao u intervjuu za "Gloriju", obožava da vreme provodi u prirodi.
"Tada se za mene svi problemi sami rešavaju. Misli se u glavi raspliću, nema presije da nešto mora da se reši, jednostavno ste opušteni, gledate u pučinu, beskraj, i sve dođe na svoje. U prirodi čovek gleda u daljinu, ne kao gradski čovek koji ne vidi 30 metara ispred sebe, a i da hoće, ne može od zgrada i betona".
Vuk Kostić je otkrio i koje mu je omiljeno mesto kada želi da pobegne iz grada.
"Imam ih nekoliko. Obišao sam uzduž i popreko našu Srbiju. Već 17 godina sam član lovačkog udruženja ‘Hajduk Veljko’ u Negotinskoj Krajini, tamo obožavam da idem. Idem i na Đerdap, Dunav, Mokru Goru i, naravno, Taru, na kojoj su prelepi pejzaži. Volim i Crnu Goru, posećujem je kad god je lepo vreme. Krajem oktobra sam bio u Bigovu. Kupao sam se u šortsu, nije uopšte bilo hladno. Stoga, Crna Gora mi je takođe beg, tamo sam dete".
Glumac je ispričao da je u detinjstvu često bio u Crnoj Gori, zbog čega i voli da ide tamo.
"Meštani me tamo znaju otkad sam bio mali i rušio im šerpe sa ribom dok sam trčao.Otac je brata i mene često vodio na sever Crne Gore odakle su nam kumovi, tačnije očev venčani kum čije sam ja sad već praunuke krstio. Sećam se, tamo je bilo mnogo konja, to je za nas decu bilo fascinantno, igrali smo se Indijanaca koji jašu konje i idu u poteru. Bilo je prelepo, tada smo imali mnogo prilika da maštamo".
Prisećajući se detinjstva, Vuk je rekao i da mu je žao što deca danas tako malo vremena provode u prirodi.
"Gradska deca vide životinje na slici, neke nisu videla uživo. Ja sam, a primer, odrastao sa lovačkim psima. Mislim da i danas deca mogu da provode više vremena u prirodi. Divno je kada sa drugarima odeš na hipodrom. Ja ponekad tamo vodim decu mojih kumova, da se upoznaju sa konjima da ih se ne bi plašili. Veoma sam nesrećan kada čujem priče o bacanju toksičnog otpada i zagađivanju životne sredine. Čovek koji nema dodir sa prirodom otuđen je i siromašan".
