Mi ne znamo nikoga ko ne voli poparu, a vi? Zato mislimo da možemo reći da je ovo dobra vest: i popara može biti zdrav obrok!
"Da li postoji osoba koja nije jela poparu? Pravo sirotinjsko jelo koje se pravi od starog hleba, masti i malo sira. I svako ima neki svoj poseban način spremanja, redosled kao i izbor namirnica. Neko prvo rastopi puter ili mast, sir, pa doda mleka i starog hleba. Neko prvo ubaci hleb pa sve zalije mlekom i kajmakom. U nekim krajevima poparu još zovu i masonica. Jer se spremala na masti sa malo sira, štednja. I to onda kada se u kući skupi puno starog hleba koji ne treba baciti", piše Ana Ćubela na svom blogu "Hrono kuhinja".
Ona kaže da je prvu hrono poparu pokušala da napravi pre dve godine, ali da joj baš i nije uspelo.
"Spremala od nekog baš teškog hrono hleba. Kajmak je popravio stvar, ali to nije bilo to. Hleb je bio crn, raspadao se, nije se razvlačio kao kada se u šerpicu nacepa beli hleb sa puno glutena i kvasca. Ali sam ustala pre neki dan sa mirisom popare u nosu i ukusom popare u ustima. I morala sam da je spremim. Ali sam ovog puta imala bolji hleb, pravljen od speltinog i malo ražanog brašna. Onako lep, fermentisan, sa rupicama. Iseckala sam ga na šnite pa na kockice. U šerpu sam ubacila malo maslaca i pekla kockice. Sve dok nisu postaje hrskave sa svih strana. A onda sam počela da dodajem po malo vruće vode.
Dodam vode, pa mešam. Kada fino nabubri, dodam još malo. I tako sve dok nisam bila zadovoljna. Volim kada je malo ređa popara. A onda sam u sve to ubacila mrvicu soli i sira. Tvrdog sira. Vi možete kajmak, mlad sir, pa čak i malo pavlake ukoliko mešate mlečno. Sve sam dobro promešala dok se sir nije otopio. A onda ubacila seckan sremuš. Pun pogodak!"
Ana savetuje da poparu pravimo od hleba u kojem dominira spelta, a ne heljdino brašno, kao i da hleb ne bi trebalo da ima semenke. Takođe, mleko uopšte nije neophodno.
Da li volite poparu? Kako je vi pravite? Pišite nam u komentarima...
