Polne bradavice nisu bezazlene, čak i ako vam je doktor rekao da su male i da će se same povući. Pročitajte kako se otkrivaju, koliko su opasne i kako se uklanjaju i leče.
"Genitalnu regiju napada 70 tipova HPV virusa. Međutim, ne izazivaju svi iste promene. Niskorizični tipovi 6 i 11 izazivaju polne bradavice, dok su srednjerizični i visokorizični odgovorni za promene na grliću materice", kaže za "Večerenje novosti" dr
Doktor objašnjava da reč je o seksualno prenosivoj infekciji. Mogućnost infekcije pri prvom nezaštićenom seksualnom odnosu je 65 procenata, a pri drugom mogućnost infekcije je gotovo stopostotna.
Nikada nismo sigurni s kojim HPV tipovima je došlo do infekcije. Gotovo u 70 odsto slučajeva imamo mešanu HPV infekciju, gde su prisutni niskorizični, srednjerizični i visokorizični tipovi HPV virusa. Prema tome, jednako je važno dijagnostikovati kondilome i promene na grliću materice kolposkopkim pregledom.
Ovim pregledom neophodno je tražiti subkliničke forme kondiloma na sluzokoži malih usana i na vagini, kao i patološke kolposkopske slike koje mogu ukazati na ozbiljne prekanceroze na grliću (CIN I, II, III) i pored urednog PAP nalaza.
Nikako ne smemo prihvatiti mogućnost da ukoliko kondiloma nema na koži genitoanalne regije to znači da ih žena uopšte nema, a da pri tome nije urađena kolposkopija. To su najčešće dijagnostičke greške koje mogu uliti lažni spokoj kod pacijenta, tako da s jedne strane dolazi do proširenja kondiloma, a s druge do nastanka čak i karcinoma grlića materice.
KADA NASTAJE TERAPIJSKA GREŠKA
Prva je greška kada doktor zanemari simptome. To znači da lekari često kažu pacijentkinjama da kondilomi nisu veliki i da ne brinu, da će se povući, ili da se sačekaju da još porastu. To je apsolutno pogrešno, jer će i u jednom i u drugom slučaju doći do rasejanja HPV virusa i uvećanja promena, pa time i samog problema s mogućim širenjem na grlić.
To je slučaj i kod promena na grliću materice koje se zanemaruju pod izgovorom da ih treba pratiti. Obično dolazi do napredovanja promene u prekancerozu težeg stepena (CIN II, III), pa i sam karcinom.
Druga greška je izbor pogrešne terapije. Razne kreme koje se propisuju obično uklanjaju kondilome samo na koži. Međutim, glavni izvor kondiloma je sluzokoža, tako da kreme u tom slučaju ne samo što nemaju dejstvo, već mogu dovesti do strašnih hemijskih opekotina i pogoršanja stanja.
NAJBOLJI TERAPIJSKI PRISTUP
Tečni azot može da se koristi za promene na koži, ali njegovim korišćenjem na sluzokoži (male usne, vagina) dolazi do pogoršanja.
Tremokauter je veoma traumatičan, jer dovodi do velikih oštećenja na genitoanalnoj regiji s krvarenjem, infekcijom, ožiljcima i čestim drastičnim recidivima. Laser je koristan u lečenju nekih manjih kondiloma, ali kod većih promena na sluzokoži usana vagine i u analnoj regiji dovodi do teških oštećenja koja sporo zarastaju, uz dug i bolan oporavak, sa čestim recidivima.
Postavlja se pitanje koja je to idealna terapija koja će uspeti da zadovolji preciznost, kontrolisanu traumu, brz oporavak bez ožiljaka i recidiva. Radiotalasna terapija je bez sumnje izbor za sve forme kondiloma na sluznicama anusa, malih usana i vagine.
Koristeći sopstvenu tehniku radiotalasne vaporizacije, koju sam, tokom 12 godina, i s najvećim brojem radiotalasnih intervencija u svetu, sam konstruisao, uspevam da za 30 do 60 sekundi u lokalnoj anesteziji uklonim sve kondilomatozne izraštaje, kaže dr.
Ono što je bitno, nema rušenja lokalnog imuniteta, deluje se samo na deo pod kondilomima, a okolna zdrava sluznica je potpuno očuvana. Time je omogućen brz oporavak, bez pratećih infekcija, a što je najbitnije, nema ožiljaka niti recidiva. Ovakav način terapije dostupan je svim mladim osobama, i bez opasnosti ukoliko se koristi u trudnoći.
