Stvarno - ko li su te šuše što, čini se, drže sve privilegije u našem društvu i uvek uspevaju da se izvuku iz svake situacije?
Priznaćete da nikada nećete reći: "Danas svaka šuša nema posao, novac i slično“, već upravo suprotno.
To znači da prema šušama gajimo izrazito potcenjivački odnos i da, zapravo, one uvek dobijaju nešto što ne zaslužuju ili rade nešto čemu nisu dorasli.
Šuša je, zapravo, naziv za brava ili goveče bez rogova, a pogrdno se tom rečju imenuje i nesposobna, bezvredna osoba, osoba bez imalo ugleda, ništarija (Rečnik Matice srpske).
Naziv šuša dobili smo od prideva šut u značenju koji je bez rogova, pa nam je tako poznat i izraz šut s rogatim (ne može se bosti, biti) u značenju goloruk i nemoćan ne može protiv jačeg, piše sajt "Jezikofil".
Dakle, šut, ili onaj bez rogova, jeste nemoćan, što znači da su životinje bez rogova viđene kao slabe, nemoćne, lišene snage i potencije koju im pružaju rogovi upravo kao simbol moći i energije kod životinja.
Dragana Mršević Radović u svojoj knjizi "Frazeologija i nacionalna kultura", podseća na to da su sličnog značenja i:
deminutivi šuška (brbljiva i jezičava žena i malen, neugledan, neznatan čovek)
šušica (sirotinja, čovek male vrednosti, telesno slab i bolestan čovek)
frazeologizam šuša i grmuša (neko ili nešto bez vrednost)
