Iako se u kulinarstvu smatra žitaricom, heljda zapravo pripada kategoriji zeljastog povrća, i ima mnoge dobre efekte na zdravlje.
Heljda je seme biljke Fagopyrum esculentum koja pripada porodici Polygonaceae. Ova biljka izvorno potiče iz Azije.
Od desetog do 13. veka heljda se uveliko uzgajala u Kini, zatim se proširila na Evropu i Rusiju, a kasnije u Ameriku.
Heljda je sada najpopularnija u Rusiji i Poljskoj, gde igra važnu ulogu u tradicionalnoj kuhinji.
Također se široko koristi u SAD-u, Kanadi i Francuskoj - zemlji koja je poznata po krepe - palačinkama od heljdinog brašna.
Iako se može pomisliti da je heljda žitarica, to nije tačno. Iako se u kulinarstvu smatra žitaricom zbog svoje hranljivosti, botanički pripada kategoriji zeljastog povrća, a ponekad se ubraja i u voćke, piše "Alternativa za vas."
Semenke heljde su po veličini slične semenkama pšenice, ali poseduju jedinstvenu trouglastu formu.
Cvetovi heljde su vrlo aromatični, zbog čega privlače pčele koje ih koriste da bi napravile poseban med, koji ima tamnu boju, snažan miris i posebna lekovita svojstva.
Heljda često služi kao zamena za rižu ili se priprema kao kaša. Takođe se koristi brašno od heljde koje može imati tamniju ili svetliju boju - tamnije brašno sadrži više nutrijenata.Ne sadrži gluten, zbog čega je pogodna za osobe koje su na njega alergične ili se pridržavaju ishrane bez glutena.
Kada je reč o lekovitim svojstvima heljde, mnogobrojna su: bogataa je dijetalnim vlaknima, sadržim osam esencijalnih aminokiselina, bogata je mineralima (fosfor, magnezijum, gvožđe, cink, bakar, mangan). Osim toga, sadrži flavonoide, smanjuje nivo šećera u krvi, snižava visoki krvni pritisak i holesterol. Heljda, kažu stručnjaci, pomaže i u održavanju zdravlja kardiovaskularog sistema i smanjuje rizik od raka.
