Tržište se početkom ove godine „ohladilo“ od električnih automobila, jer njihov razvoj ne ide onom brzinom koja je kupcima potrebna da bi se osjećali komforno.
„Mi svi koji smo odrasli na tradicionalnim automobilima, kada vozimo električne, doživljavamo stres. Moramo da proveravamo gde ćemo moći da ga napunimo, koliko još kilometara možemo da dobacimo, da li ćemo uključiti grejanje ili hlađenje, gde postoje brzi punjači…“, kaže autorka i urednica emisije „Vrele gume“ Lidija Piroški za list Danas.
Piroški smatra da je automobilska industrija napravila veliku grešku, jer je u elektrifikaciji „pojurila“ za Elonom Maskom, koji je nametnuo velike luksuzne automobile.
„Masovna elektrifikacija je trebalo da se desi kroz proizvodnju malih električnih gradskih automobila. Međutim, evropska auto-industrija je prepisala svoj model uspjeha iz proizvodnje tradicionalnih automobila, jer je njihov najveći profit upravo na skupim luksuznim automobilima“, ukazuje naša sagovornica.
U Evropskom parlamentu raspravljalo se takođe o krizi s kojom se suočava automobilska industrija Evropske unije, mogućem zatvaranju tvornica i potrebi za povećanjem konkurentnosti te očuvanjem radnih mjesta u Evropi.
Da bi zadovoljili svoje akcionare, tvrdi ona, napravili su „sumanuto skupe električne automobile“.
„Ti automobili koštaju po 200.000 evra, a njihova cijena, kada izađu iz salona, bude prepolovljena. Pa je logično postaviti pitanje – ko je toliko lud da baci 100.000 evra kroz prozor“, pita Piroški.
Ona naglašva da se sada ovo tržište lomi, budući da je splasnulo početno oduševljenje.
„Fabrika za proizvodnju najzelenijih automobilskih baterija, Nortvolt (Northwolt), ponos švedske „zelene agende“, prije par dana je i zvanično potvrdila da nije u mogućnosti da plaća račune i da se nalazi na pragu bankrota. Slaba potražnja litijum-jonskih baterija za automobilsku industriju, Kina koja pokazuje nevjerovatnu fleksibilnost i moć u ovoj oblasti i BMW koji je upravo otkazao ugovor težak 2,5 milijardi dolara zakucali su prvi ekser u kovčeg švedskog baterijskog čeda“, pojašnjava Piroški.
U tom kontekstu, kako podsjeća, Fijat je privremeno prestao da proizvodi električni Fiat 500, koji je „kolateralna šteta cijele ove situacije“.
„Taj model je bio sasvim primjeren masovnoj elektrifikaciji automobilske industrije. Jer je trebalo početi sa malim, električnim gradskim autom, pa postepeno ići prema većim, luksuznim“, smatra Piroški.
Kasni proizvodnja Fijat Pande u Srbiji
U javnosti se ovih dana dosta spekuliše oko razloga zašto još uvijek nije počela serijska proizvodnja električnog modela automobila Fijata „Grande Panda“, iako je iz kompanije „Stelantis“ ranije oktobar najavljen kao taj datum.
Predsjednik Samostalnog sindikata u ovoj kompaniji Saša Đorđević za Danas navodi da oni nemaju nikakve informacije trenutno od čelnika kompanije, ali da proizvodnja u fabrici ide po planu.
On navodi da nema ništa neobično u tome što još uvek nije krenula proizvodnja, jer je, kako ukazuje, takva automobilska industrija.
„Prije mjesec dana niko na svijetu nije sanjao da ćemo imati najavu krize automobilske industrije u Evropi i da će pojedine kompanije da zatvaraju fabrike. I najmanja kriza ili bar nagovještaj krize, odmah se implementira u automobilskoj industriji, jer je ona od svih industrija najranjivija“, napominje Đorđević.
Kada je kriza, dodaje, pada potražnja za automobilima.
„Ljudi kad normalno žive imaju potrebu i za novim automobilom, ali kada se najavi neka kriza, automobil pada na listi prioriteta kod potrošača“, pojašnjava Đorđević.
