Da li imate aplikaciju kojom merite koliko koraka ste prešli dnevno? Trebalo bi da steknete ovu naviku, poručuje kardiolog dr Nikola Tasić.
Da li pešačenje može da nam produži život i kako? Naučnici tvrde da je za to potrebno da dnevno pređemo minimum 8.000 koraka. Da li je tako, šta se dešava sa našim organizmom dok šetamo i koji tempo šetnje je za naše srce najbolji, otkrio je u "Jutru" na Prvoj dr Nikola Tasić, kardiolog.
"Otkad je sveta i veka, ljudi su hteli da standardizuju određene stvari i da vide koliko je to čaša vina koje mogu da popiju, koliko je to pakli cigareta koje mogu da popuše, koliko mogu da šetaju... Naravno, ubrzo se pokazalo da su cigarete veoma štetne, da je alkohol umereno štetan, dok se za pešačenje pokazalo da je verovatno najzdravija i najjeftinija varijanta očuvanja vašeg zdravlja. Ne postoji ništa bolje od fizičke aktivnosti, ali se pešačenje pokazalo ekstremno zdravim", rekao je dr Tasić i objasnio zašto:
"Vi pešačenjem postižete za vaš organizam ogroman broj različitih benefita. Smanjujete anksioznost, stres, omogućujete da vam bolje radi srce i kardiovaskularni sistem, omogućavate da vam bolje radi koštani sistem. Znači, celo vaše telo upregnete da bolje radi. Ovo nije nova stvar, skoro 60 godina je stara. Japanci su napravili prve pedometre i kako bi ih prodali i objasnili ljudima čemu služe, oni su praktično istraživali koliko je to koraka potrebno preći. Vremenom je priča postajala ozbiljnija, sa naučnim pristupom", otkrio je kardiolog.
Istraživanja su donela zanimljive rezultate.
"Na jednoj studiji od 2.000 ljudi koji su praćeni čak 13 godina, a od kojih je u tom periodu umrlo 72, pokazalo se da oni koji su hodali 10.000 koraka imali su za 50 odsto manje šanse da dožive infarkt od onih koji su hodali manje. Nakon toga je urađena studija na 50.000 ljudi koja je pokazala da preko 60. godine treba 8.000 koraka, a ispod 60. između 8.000 i 10.000 koraka da biste smanjili rizik od infarkta, šloga i drugih neželjenih bolesti", rekao je dr Tasić.
Kardiolog otkriva da ga pacijenti najčešće pitaju da li se obavljanje kućnih poslova računa kao pešačenje.
"Pacijenti mi često kažu da po ceo dan sređuju kuću, ali to nije to. Hodanje 30 do 45 minuta je potrebno, zato su danas pametni telefoni bitni jer možete da vidite koliko ste stvarno koraka prešli. Najbolje je u prirodi zbog zdravog vazduha, ali nije problem ni traka. Problem je stajanje koje daje proširene vene. Neko ko ima šećeru bolest, šetnja je ključna terapija. Poruka svim dijabetičarima je da šetaju svaki dan", savetovao je kardiolog i otkrio koji tempo hodanja je najbolji za zdravlje našeg srca.
"Savremena nauka kaže da trčanje nije toliko zdravo, kada pričamo o ljudima u malo starijem životnom dobu, niti je zdravo baš nogu pred nogu. Umerena brzina je preporuka, a brzi hod je možda najzdravija varijanta. Na taj način uključujemo ceo organizam", objasnio je dr Nikola Tasić.
