Tokom procesa grijanja često pravimo greške koje vode do rasipanja toplote i energije, samim tim i do nepotrebno visokih računa.
Prilikom grijanja kuće ili stana često pravimo greške koje dovode do velikog rasipanja toplote i energije, a time i do nepotrebno visokih računa. Toplota nije samo ljudska potreba, već i jedan od važnih preduslova za dobro opšte stanje organizma. A da bi se razvila toplota, neophodan je funkcionalan sistem za grijanje koji zagrijeva kuću do željene, ugodne temperature. Međutim, tokom procesa grijanja često pravimo greške koje vode do rasipanja toplote i energije, time i do nepotrebno visokih računa, iako je te greške veoma lako izbjeći. Ako razmišljate o kupovini novog sistema za grijanje koji će biti ekonomičniji i efikasniji od onog koje trenutno koristite, ove greške obavezno izbjegavajte jer skupo koštaju i teško se ispravljaju.
Visoka temperatura u prostorijama - Stručnjaci kažu da u spavaćoj sobi i kuhinji temperatura ne mora biti iznad 20°C. U kuhinji je dovoljno podesiti temperaturu i na 18 stepeni, ukoliko rade i drugi uređaji koji otpuštaju toplotu, poput šporeta. Nešto toplije je potrebno da bude u dečijoj i radnoj sobi. Takođe, kupatilo ne sme biti hladno je postoji opasnost od brzog razvijanja buđi, a preporučena temperatura za ovu prostoriju je 23 do 24°C. Tako recimo u periodu dogrejavanja ukoliko na klimi smanjite temperaturu za samo jedan stepen možete da ušedite do tri odsto električne energije.
Potpuno isključivanje grijanja - Jedna od najčešćih grešaka kada je reč o grijanju je kompletno isključivanje sistema za grijanje kada se napušta kuća. U zavisnosti od spoljašnje temperature i dužine odsustva, ne samo što se sistem i namještaj hlade, već i zidovi objekta. Kako bi vlasnici vratili željenu temperaturu u prostorijama, potrebno je više energije da sistem to nadoknadi nego što bi bilo utrošeno za održanjanje temperature tokom odsustva.
Kratko zagrijvanje - Optimalna temperatura u kupatilu je 23°C, međutim, nije rijetkost da se kupatilo uopšte ne grije, već se grijanje uključi samo prije korišćenja kupatila. Iako se vazduh čak i nakon kratkog zagrijevanja dovede do prijatne temperature, zidovi kupatila ostaju hladni i pružaju idealnu podlogu za razvijanje buđi, što na kraju proizvodi veću štetu za vlasnika.
Grijanje drugih prostorija - Rizik od pojave buđi postoji i u drugim prostorijama koje se zagrijevaju “kroz vrata”. Najčešće je slučaj da se grije samo zona u kojoj se boravi, a vrata spojenih prostorija se drže otvorenim i zagrijevaju na taj način. Topao vazduh koji izlazi iz zagrijanih prostorija sardži veliku količinu vlage, a to prouzrokuje formiranje buđi u prostorijama koje se griju na pasivan način. Ako želite efikasan sistem za grijanje sa kojima se neće dešavati ovi problemi, obavezno razmotrite sledeća tri riješenja: Grijanje na toplotne pumpe;grijanje na gas i grijanje na drva.
Zaklanjanje radijatora - Ovo je greška koju radi ogroman broj ljudi. Usled nedostatka prostora, nameštaj se često postavlja ispred radijatora, a dešava se i da su zavjese previše dugačke i prekrivaju polovinu, pa čak i cio radijator. To uzrokuje neravnomjerno širenje toplote i vodi ka nepotrebno visokim troškovima grijanja. Prema istraživanju Udruženja stanara u Njemačkoj, ukoliko se radni sto približi na par cenitmetara od radijatora, takvo zaklanjanje može da poveća troškove grijanja za čak 15 posto.
Sušenje veša na radijatoru - Još jedna navika koju svi radimo. Iako deluje nelogično, radijatori nisu pogodni za sušenje mokrog veša. Snaga zagrijevanja se znatno smanjuje, a dodatnu nepovoljnost čini isparenje vlage zbog koje se razvija buđ.
Provjetravanje prostorije - Ispravno zagrijavanje prostorije zahtjeva i ispravnu ventilaciju. U prostorijama novih, energetski efikasnih ili renoviranih zgrada, više ništa ne funkcioniše ručno. Međutim, u većini postojećih zgrada nužno je manuelno obezbediti dotok svežeg vazduha. Najčešća greška koja se čini pri provetravanju prostorije je držanje prozora konstantno otškrinutim. Na taj način hladan vazduh hladi celu prostoriju i vlaga ulazi u zidove. Mnogo je efikasnije otvoriti širom prozore na deset minuta i dozvoliti da topao vazduh i vlaga izađu, jer se u tom slučaju zidovi i namještaj hlade samo djelimično i nije potrebno dogrijavati prostoriju.
Vazduh u cjevima - Sistem za grijanje je zatvoren sistem, u kojem ne bi trebalo da se nalazi vazduh. Međutim, to se ne može u potpunosti spriječiti, pa se iz sistema mora redovno ispustiti vazduh. Bez tih mjera, zagrijana voda se ne može ravnomjerno rasporediti, a kao rezultat toga temperatura u prostorijama bude neujednačena. Uz par spretnih ruku, ventiliranje sistema na pravilan način može se izvesti vrlo brzo.
Preveliko zagrijevanje - Stari sistemi za grejanje uglavnom nemaju senzor spoljašnje temperature za regulisanje, zbog čega rasipaju energiju jer često zagrijevaju prostoriju više nego što je zapravo potrebno. U ovom slučaju korisnici manuelno i po osećaju pojačavaju i smanjuju zagrevanje, što dovodi do velikih gubitaka energije jer podešavanje željene temperature traje duže i mnogo je nepreciznije nego uz pomoć spoljnog senzora, a to neminovno dovodi do gubitaka energije.
Zastarela tehnologija - Sistemi koji su u upotrebi duže od 20 godina mnogo su manje efikasni od novih sistema za grijanje. Ovo se odnosi i na termostate, koji najčešće nisu menjani. Nov termostat koji se povezuje sa internetom, može se veoma lako instalirati i već od starta obezbediti ugodno korišćenje - na primjer, podešavanje temperature čak i ako je korisnik na putu, ukoliko ima dostupnu internet mrežu. Ako se ispravno koristi, termostat može da umanji troškove grijanja iz razloga koji su opisani u prethodnim stavkama.
